Просветни гласник

152

НАУКЛ II

НЛСТЛВА

досмо прекинути рад, јер сви бесмо отишли у понис. Посде овога збор одржа забаву у корист курса и ту паде чиста прихода 210 динара. А о Ускрсу имађасмо сав материјал и адат какав се виђа и у самом Печу. И тај други део курса из картонаже , држан је од Великог Четвртка до Светлог Петка. 23 марта на курсу се основа Удружење за увођење ручног рада, а за ненуна три месеца Удружење нађе свуда одзива, те би номогнуто и од Министарства Народне Привреде са 1000 дин. Други курс из Слојдовог столарства би заказан од 2 јула до 2 августа. За тај курс пријави се њих 27. Али Удружење могаше да прими само 20. Радило се од 7—11 пре и од 2—6 носде иодне, а предавања су држана у вече 8—10 часова. Ред и одушевљење беху примерни. Сваки је тачно и на време додазио и уредно сдушао предавања, изузимајући једног јединог, којему овај посао у његовој 50-ој беше тежак, те напусти рад. И I и II курс, дакде цео слојдов (из стодарства) и, картонаже, свршида су ова г. г. Еоста МарковиК, Никола БогдановиЛ, Сава НиколиК, Јован ИвановиК, Станоје К. РистиК, Никола ЖивковиА, Станко Гр. СтанојевиК, Илија Т>ори&, Јован ДавидовиК, Шилета Р. ШитиК, Вељко ШутавџиЛ, Владимир ШиленковиК и Шилија Шилошевић. Само из столарства: Шилан КостиК, Шилан Сави&, Трифун Или&, Шилош ШилошевиК, Шарко ШатејиЛ и Љубомир СимоничиИ. Сви су полагали и исиит иред управитељем курса и изаслаником министарства просвете г. 'Б. Ничићем директором зајечарске гимнасије. Испит је подаган из практичног и теорног дела. Питања су вучена. Сва су господа положила на задовољство изасланика министровог. Поред гореименованих, учиди су и до краја довршиди курс из картонаже још и ови. Исак Израиљевић и Димитрије Јончић, али не полагаше испит. Р. Иетар Лукић редовно је походио предавања из картонаже а из столарства нередовно, те с тога и исиит није хтео полагати. Ио свршетку курса Удружење иренесе седиште своје у Веоград, као најзгодније место за нанредак ове ствари. У почетку школске 1896 — 7 Удружење се обрати школском одбору на Дунавском Крају, да учини ма какву номоћ да се отвори школска радионица. Одбор ирихвати ову ствар оберучке и одреди до краја рачунске године 200 дин. Управа шкодска разасда ђачкпм родитељима овако гшсмо:

„Можда вам је познато, да се чине припреме, те да се у основној шкоди дунавског краја отвори ђачка радионица, за старије ученике мушке школе. У тој радионици ће се по 20 ученика из III, IV и V разреда учити радовима из картонаже (картоиа и шарене хартије). Потребан алат позајмиће за сада Удружење за увођење ручног рада у мушку школу, а општина ће дати 200 динара за материјал и друго, те неће бити потребе да штогод плаћате за свога ђака. Ади, како ће Ваше дете због овог новог наставног предмета морати три пута недељно остајати у шкоди по један час после редовних школских часова пре подне, то се умољавате, да изволите на овоме листу дати на то свој пристанак. Ручни рад ће предавати учитељ III разреда основне школе на Дунавском Крају, који се је за предавање овог предмета нарочито сиремао у Бечу. Ручни рад је мушким ђацима у данашње доба потребан исто онако, као и женскима женски ручни рад. Њиме се веџба детету рука, као и мозак за сваковрсни посао, развија се у њима стваралачка моћ, гаји се предузимљивост и истрајност у раду и отвара воља за рад у оиште, а одучава од нерада. Осем тога, ручним радом се знатно помаже морални дечији развитак, јер је дете мање беспосдено, те има мање придике да греши; потпомаже се умни развитак дечји тиме, што се дечји дух богати новим знањем, врло потребним у животу; потпомаже се тако исто и телесни развитак тиме, што се ручним радом знатно поправљају штете од дугог седења у школи и од јачег умног напрезања. С тога се управа школска нада, да ћете радо допустити детету, да се пријави за овај предмет. Нааомена. Пошто за сада неће бити могућно узети у ђачку радионицу све ђаке, већ само по 20 из сваког разреда, то ће се морати чинити избор међу онима, који добију родитељски нристанак, те сваки пријављени ђак неће моћи бити примљен у ђачку радионицу. Октобра 189(3 год. У Београду. Уиралитељ оснонне шкоде на Дунавском крају К. Андријашевић. Сваком је ђаку дата по једна овака дпста, с напоменом, да му родитељ заиише пристанак иа истој па даје врати. Одмах сутра дан стигошо све дисте. Од сто растурених само један није одобравао. На многим листама беше записано само „одобравам." На многима пак стајаше и мотивација пристанка.