Просветни гласник

НАСТАВА

151

Да бацимо један поглед ц на друге државе, које су се бавиле овим иредметом.') У Русији у Финској још 1866 године заведеп је ручни рад као обавезан предмет, где се у варошким школама уче: технички радови, а у селима слојд, столарство, браварствб, ковачки радови и котаричарство; но не свуда, јер смеће Финансија и оскудица у наставним снагама и локалима. Даиас имамо ручни рад као необавезан предмет и у Холандији, али још у повоју, а предаје се: рад с тестерицом и плетарство. У Белгији је заведен ручни рад наредбом министровом; али без успеха, јер духовништво смета. У Швајцарској су тек 1882 г. почеле да се отварају школске радионице озбиљно, и ако их је било и пре овога у дечијим забавиштима. И овде је ствар у друштвеиим рукама, те се и овде отварају курсеви за учитеље и школске радионице. Школа у Малом Базелу примала је само оне ученике, који су у школи одлични, и они губе ираво на рад у радионици, ако се наставник потужи на њихов рад у школи. Предаје се: дрводељство, др-^ ворез тестерицом, картонажа и моделисаље. И у Шианији се покушавало с ручнпм радом још 1884 г. али је ова ствар услед распада „Друштва за основну наставу" пропала, и о њој се више и не говори у јавности. Ручнп рад заводи и Енглеска, Италија, Јужна Америка и Савез Северо-Америчких Држава. Свуда је покушавано или је и заведен, али огледа ради, сем Савеза, где је 1893 г. у велико заведен као необавезан предмет. Но, немамо иосигурних дата о тим државама. ^ Ето, оволико је досга, те да видимо колико је напора имала ова идеја, само да себи нзвојује право грађанства. А то нам је потребно да знамо, да би нашли краћи и бржи пут за постигнуће и остварење овога важнога посла у нас. Још остаје, да у овом историјском делу додамо и шта је на пољу ручног рада урађено у нас. Идеја рада у нас је још 1876 г., а већ 1881 владин посланик нро#есор Велике Школе г. ВалтровнЛ ноднесе нредлог Народној Скуиштини, да се ручни рад у нашој мушкој школи заведе онако, како је то било учињено у Шведској и Данској. С необавештености примљена је ова ствар веома хладно, и иредлог пронаде. Иосле иредлога госп. ') Ко би хтео опширније да ироучава иеторију ручиог рада, а ие зна етраног језжка, иека ее користи ваљаним делом Ручпи рад у мушкој школи I од г. Срет. Аџића где је етвар много ошиирпије изведена. Нама нак иека је доиуштено, да, екренемо нажњу на онај историјски део, који је за иас у нашем иредузећу најиодесипји.

Валтровића нисало се мало, на се и заћутало. Тег се од 1886 поче живље претресање у нашој штампи, а цео импулс давао г. Сретен АџиК својом књигом „Ручни рад у мушкој школи I део." Одмах за овим изађе у Отаџбини за 1887 један низ писама где се детаљио за наше прилике претресало то питање. Скоро у исто време у „Просветном Гласнику" излази читав низ чланака о овоме пројекту од г. Нетра МарковиКа предавача. Ови чланци иокренуше и учитељство, те. поче озбиљније размишљати о овој идеји. 1888 пета учитељска сукпштина доноси оваку резолуцију: Учитељска скуиштина мисли, да данашња основна гикола не сирема децу за ирактички живот, сем осталог и за то, гито се слабо брине о томе, да деци отвара вољу за рад и да развија њихове телесне моКи. За то учителска скуигитина мисли, да би требало радитц на томе, да се што ире и у наше мушке. основнс школе уведе ручни рад, те.да се деца још из малена иривикавају раду и иостеиено сиремају за будуКе вредне, уметне и корисне раднике." Одмах идуће (1889) год. ово је иитање детаљно нретресано на шестој учитељској скупштиин. Садашњи проФесор Учитељске Школе г. Сретен Аџић, а оидашњи свршени студент педагошких наука, умољен од Главног Одбора Учитељског Удружења, држао је нредавање о ручном раду у мушкој осиов. школи. Предавању јс присуствовао и министарски изасланик. Предавач јс постигао успех и тиме створио ред присталица, који почеше агитовати за ову ствар. У штампи је писано веома мало на се најзад заћутало. Ну, ствар је нашла одзива код владе, и готово свака, ма које боје она била, вавек је пројектовала измене закона о осн. школама где је био предвиђен ручнп рад. Што се није ни до данас успело, узрок су нолитичке трзавнце, које нам коче напредак. Од годпне 1893, кадајепрви нут пок. Докић пројектовао ручпи рад у закону о основним школама видимо јачи покрет међу мисленим људима за ову ствар. 5 новембра 1895 збор зајечарских учитеља, иосле моје раеправе ручни рад у мушкој школи (која је штампана у Учитељу), реши: да се оснује зборска радионица, курс за учитеље, на којему бих ја предавао као стручно лице. Збор је имао само 40 динара на расположењу. Сваки слушалац уложи још по 4 динара, да се набави алат. Курс бп се држао о божићњем и ускршњем распусту. II отночесмо. У почетку не имађасмо ни једаи алатић. Док је мајстор нравио гвдадеие лењире за картонажу, дотле смо ми кривим аршинима радили и резали. За два дана имађасмо табле п лењире, а нож нам боше обичан нерорез. Но 29-ог мора-