Просветни гласник

150

НЛУКА И НАСТАВЛ

дизати ове установе, те да би се у самом почетку избегле грешке, које би могде да доведу у шггање целу ствар, а тиме да иашкоде и јачем и дубљем шпрењу просвете у народа нашега, којему ј.е она тако нотребна.

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОДИ ОД Јов. С. Јовановића УЧИГКЉА П УИГАВИТИЉА УЧИТ. КУРОА :ЈА РУЧИИ ГАД.

(НАСТАВАК) Аустрија. А. Шваб (1878) тражи, да школа удеси наставу у многоме ирактичнију, но што је до онда бпло и да узме ручни рад у круг својих иедагогиких срестава. И у Аустрији се образује: .Друштво за оснивањс и обдржавање бссплатних завода за снажсње мушкараца." 1884 године „Педагошко Друштво" даје наставни пдан за вишу основпу школу за VI, VII и VIII р. оваво: VI р.: резање тестеридом, радови од дрвета, метааа и стакла за Фабрику. VII р.: модедпсање, израда рељевних карата, грађењо Физикадних апарата и кутија и ормаичпћа за прпродњачке збирке. VIII р.: продулгава се све оно што се до сад радидо и иросто и практичпо књиговодство. II у Аустријн, као и у Немачкој, провејавају два правца: један хоће ручни рад, као срество за домаћу нропзводњу, а други као васпитно срество. Данас се у Аустрији свуда заводи ручни рад као необавезан предмет и то у чисто педагошком правцу. И што и у Немачкој и у Аустрији видимо овај предмет као необавезан, узрок је у томе, што су ствар узела у руке приватна друштва, која држава обасипље својом помоћу и што је вдада и сувише консервативна, да ствар узме у своје руке. У Француској је ручни рад још почетком овога стодећа нашао прпстадица, ади. га тек 1882 заведе држава као обавезан предмет. Први основалац школске радионице биоје генерад Мајер Жартен (1828). У њу долажаху синови занатлијски и раденички, а време рада било је 5 часова. Ирерађивадо се дрво и метад. Ова шкода п данас постоји и има око 100.000 динара, годишњег издржавања, а прима до 500 ученика од 13 — 18 година, само кад знају читати, писати. и рачунати.

Носле Мартена, видимо где пониче по Француској читав ни.з радионица, које су биле више ради заната, него ради школе. Тек 1872 Салицис отвара радионицу, у коју долазе ученици са свршеним V разредом п уче три часа дневно ручног рада, а у остадо време друге шкодске предмете. Овај покушај окуражи многе, те се у брзо у 7 париских шкода засноваше радионице са по 100 деце. Ово побуди владу, те узе ствар у своје руке п 21 декембра 1880 претвори све ове шегртске шкоде у ословне, одреди и комисију у којој председник беше баПс18, те је посда у Немачку, Данску, Шведску и Норвешку, да исппта ствар, а по свршетку ове мисије вдада заведе овај предмет у шкоду ради огдеда као необавезан, а посде две године видимо где доноси и закон о преустројству основних шкода, у које уђе ручни рад као обавезан предмет у свима основним шкодама. Одмах по закону, у Паризу буде установљен центрадни завод, који је спремао учитеље за ручни рад, те да се, тако спремљени, поставе на учитељске шкоде у први мах, а доцније по основним. Данас је у Француској, готово свуда, заведен ручнп рад но основним шкодама. Свака радионица пма обично по 12 стодарскпх тезага и 4 струга. Обично почињу да раде по 24 ученика. Ради се од 8—9% пре подне п од 4—5% посде подне, и то: дрводељство, ирерада гвожђа, моделисање и картонажа. Свуда влада чисто педагошки правац, ади тако педантно изведен, да овако ваљан предмет у почетку убија вољу за рад у ученику. Док у Шведској прави дете одмах стварно нешто, од чега ће имати користи, дотде овде видимо да мора> 1.) да вежба руку да буде окретна; 2.) да исеца геометријске обдике од круте хартије; 3.) да прави котарице од разних гранчица; и 4.) да модедише у глини. Деци од 9 година предаје се: картонажа, мрежање од гвоздених жица, рад од дрвета и .Ж.Ш ТР. (кавез) , моделисање архитектонских орнамената; веџба у познавању разних адатака. Ученицима од 11—13 година нредаје се: веџба у цртању и модедисању; 2.) склапање скица по предметима п грађење предмета по истима; 3.) употреба најзнатнијих адатака при иреради дрвета; рендисање, тестерисање, склапање, стругање стругом; 4.) употреба алата при преради гвожђа, н, најзад 5.) прерада простих предмета од ковачког и ливеног гвожђа, норед вежбе сечења и турпијања гвожђа. И ако видимо по самом програму огромну иостуиност у раду, то се опет у ученика опажа досада.