Просветни гласник

Ј1ЛУКА И

НАСТАВА

149

је у исто време и учитељска, скоро Је и наука о васнитању уведена (а наука о домаћој економији иди газдинству ни до данас!) Па и данас у њој се предаје овај предмет само у два разреда, и то: Школхки рад у VI резреду са 6, а Педагогика у V са 4 часа: А иошто ученица у овом разреду има увек око 50, те много времена иде на пропптивање, н даље, пошто ученице ни ире тога ни уз то не уче ни Етику, ни Естетику, ни Психологију и ./1огпку, ни Фисиологпју, то им је одвећ тешко нредавати овај иредмет с пуним разумеиањем, од какога пмају вајде. Хоћу рећи, да за свако педагошко нитање ваља читаве приправе пз овпх других наука, које служе као основица науци о васпитању. За то треба много впше времена но што га дапас има. Наставник дакле при најбољој вољи Ћв може данас поклонити овој ствари онолпко нажње ко.шко она заслужује. Он једва да да најоиштије и основне појмове из науке о васпитању у онште. За то је држава позвана, да да могућности ономе. С нрвим преуређењем ове школе п отварањем засебне женске учитељске школе ваља увести, да се у пли поред науке о васпитању и раду у оснокној школи предаје и о забавиштима до исцрпности. С овом школом ваља донести у везу и које угледпо забавиште, V којему би ученице имале да виде очигледно како се у њима ради. Па као и у вежбаоници, тако би имале и овде да се вежбају у раду и поступању с децом. 1 ) Данас има ско 300—400 оних које су свршиле ову школу п, с учитељским дипломама у џепу, чекају учптељску „службу". И ни једна се не лаћа отварања забавишта , просто с тога, што нојма нема о томе. А ми смо уверени, да велики део од њих не би седео скрштених руку, барем оне сиротније, кад би имаде ма и добре основице само за рад у забавиштима. Да је срећом овај предмет ') Писад ових редова имао је прилике 1894 године да буде у бугарској гимиасији у Солуну, баш кад су раздаване сведоџбе матурантима и кандидатима учитељским и свечапо завршивана школска годива. У самој свечаности суделовало је и забавиште. Дотична васпитачида — забавиља изводила је пред најодабранијом публиком с децом поједине игре тако лепо, да сам ја запитао г. СараФова директора, којн беше сео до мене, овако: Госпођица је сигурно штудирала КлпЛег^агЈнегеЈ негде у Немачкој или Швајдарској? — Не! одговори он сасвим одлучно : — Она је учила само у Софији. Ми имамо иоред учитељске школе и одељење за дечије баште, доврши г. СараФов чисто српски, јер је усвоје време учио у Београду и Загребу. Па, зар не би било крајње време, да ми барем поред женске учитељске школе заведемо курс и за забавишта ? ... За чудо дивно, да ми бежимо од свега што је ирактично и корисно, а волимо, теорисање и празан говор!...

заведен у опу школу пре само десетак година, данас би можда свака наша варош имала бар но једно ово васпиталиште, по једну оку башту где се облагорођанају људи; и толике би сиротице нашле зараде и хлеба, а пе би очекивале све од државне службе, и толики би млади нараштај наш нашао склопишта и сварљине хране и за тело и за душу своју. После држапе долазе ошитине. 1гад би оне имале просвећене председникс на своме челу, који не би само судили н купнли порез, него водили свестрану бригу о добру сноје општине, онда би и они могли много да учинс. Оваквим почетницама ваљало би помоћп давањем локала или друге каке помоћи. У онште управе општинске ваљало би у спему да буду на руци отнарању и одржавању забавишта. То је, као што смо иидели, у интересу и њиховоме и пародноме. Она певина дечица не осећају и не умеју сада да гоноре; али ће она проговорити н бити захнална у сноје време. После општина било би најпозваније за ону ствар наше женскиње. П управни одбор Жепског Друштва п његове нредне подружине, у договору с онима које су свршиле Вишу Женску Школу и чекају на службу или и с другима које бн осећале воље и снреме за овај посао, могле би много да учине. Ученице 13нше Женске Школе, које су свршиле ову школу не би требало да се плаше овога посла, и ако за њ нису спремне како ваља. Впше одважности и више добре воље, па ће се све иостићи и ненаучено доучити на самоме послу. Нека се зиају само они основни принципи, па је учињено више од пола. Оно друго ће се лако постићи. Ми немамо ни литературе за ова,ј посао. У толикоје приправницама отежана самостална спрема, али ће полако све доћи. Живљи рад на овоме изазваће н књижевне радове но овоме послу. Они се нешто могу и пресадити са стране. Али понајвећи део и песама и декламација мора понићи на нашем земљишту. На послетку и новине као јаки чинилац у животу народноме могу учинити много. Оне могу нрепоручивати ову ствар и чинити, да се народ уаознаје с овом установом и да је заволи. Овоме могу допринети и свештеници, учитељи и други образованији људи, чинећи исто ово и предњачећи у овоме нримером, дајући своју децу у забавишта. * Ови редови нису имали за циљ, да исцрпно обраде ову ствар, него да само покажу важност њену и изнесу главне основе, на којима ваља по-