Просветни гласник

11АУКА II

ЛАСТАВА

Тек најпосле додази старање: да деца и т науче " што год у забавишту, да им се да како знањс. Ади ово ни у ком случају не сме бити ни читање, ни писање, ни рачунање, ни какво сухопарно и дуже причање. За читање деца би могда само да гледају неке сдике, за писање да дртај-у што год могу, за рачун да се играју куглицама иа рачунаљци иди другим згодним предметима. А за причање је доста оно што им се прича за објашњење појединих игара, иесама, декдамација и за поуке у владању. Дечица овога доба нису кадра да прате и схвате никаке дуже приче, у којима нема њиховога искуства« Нама је познато, да су за ово деца слаба и онда, кад пођу у редовну основну шкоду, докле се год не унуте у слушању и замишљању, а тоди ће ово моћи у добу још много неразвијенијему. Приче дакле морају бити одвећ кратке, у 2—3—4 реченице, и додиривати живот њихов. Исго тако и песме и декламације морају бити просте, кратке и разумљиве. Ни чим се деца не смеју мучити. Све треба да иде као од шале и у забави. Што год не одговара добу њиховоме и пе додикује им, није за децу. Ни у чем се више не греши по забавиштима но што се у овоме нретерује. Ништа маденој и умно одвећ нејакој дечици не може толико нашкодити кодико умно преоптерећивање. То убија ове пупољке људске више по и саме лоше хигијенске погодбе. Нуноћа и румен, и природна дечија веселост не сме се ни чим убити. Здравље пре свега. За то је васпитач у забавиштима више чувар и одгајивач него наставник. Највећи део умнога рада у деце овога доба је у чулним радњама, у гледању и слушању. За то је добро да слушају и свирање, а шетње и носматрања окодине и предмета и догађаја или појава у њој и у опште очигдедности да буде што више. Деца водеи да дохватају све, да пипају, да окушају, миришу и тако даље. Па и то су едементарне радње за сазнавање, и нек их буде. * Из свега видели смо ово: 1. Да је живот и здравље дечије најпрече. Да је гдавно, да се покупе деца с улице и сачувају од свих опасности тамо, а доведу овамо, где су боље погодбе за здравље, а нема опасности, које би могле у тренутку да их покосе или сломе. 2. За овим да је главно: да се деца упитомљавају и навикавају на друштво и друштвенн живот. Развијање осећања и срца, развијање добре нарави и љубави међу децом и људима је много важније од многога знања. Морална страна је претежнија од умне иди интедектуадне. * »

3. Тек на треће место додази умна или интелектуална страна. Па и овде има да се учи оно што је бдиже деци и животу њиноме, што потпомаже обадве горње стране: здравље и питомину иди добру нарав. И у овоме се не сме претеривати, јер се обе горње стране, као много важније, могу развијати и без ове. Ова им само помаже. 1 ) За чудо је, да се у забавиштима обично ово узима обрнутим редом: оно што додази на треће место у њима се узима на прво, а оно што је најгдавније, долази тек на треће место. И ово је најобичнија мана свакога забавишта данас, а она се и у нас увлачи у самоме почетку. Ово је и био узрок те су један пут у Пруској забавишта и званично забрањења ! .. И ширењу њиховоме у нас ништа више не би нашкодило од овога. С раздогом би се онда иревикадо: боље и да их није, но да децу овако трују и убијају. * Доказано је, да су деца из добрих забавишта много отреснија у основној шкоди од оне која'нису била у забавишту. Особнто су боље навикнута реду и боље се слажу с другом децом. Она су и послушнија и схватљивија, а то су две гдавне погодбе за напредак њихов. А колико је деце забавиштима сачувано, да не буду „богаљи до века" и да за навек не пропадну, о томе нема ни броја. За то се начедно никакво не може бити противу забавишта но само противу мана њихових. За то нам је опет дужност свима, да радимо, ко чиме може, на томе, да се она отварају што више и да се одмах уређују иравидно. * Па ко има највише да поради на овоме ? Нема сумње, да је на првом месту нозвана држава, као највиша управа просветна, да води бригу о овоме. Држава је дужна да се стара и о спреми забавиља или васпитачица у "забавиштима, и да води надзор о раду у њима, како би се радидо правилно и како би и то мамидо неуке и просте родитеље да дају своју децу у њих. А како ми, у Краљевини, стојимо у овом погдеду? У нашој јединој Вишој Женској Школи у Београду, која постоји више од тридесет година и која ') И сам Фребед деФиновао је задатак забавишта овако: »Оио има не само да узме и стави нод надзор детацу још -недорасду за школу, него^да им да згодна занимања, које одговара њиноме цедоме бићу, да ии тело развија, чуда вежба и забавља дух, који се буди, и неносредно упознаје с природом и људима, а особито да нм развија срце и нарав добру и усрећава их" 5 . 'Л \ ч \