Просветни гласник

19*

НАУКА И НАСТАПА

.147

Тек у другом реду сада настаје старање о"*] томе: шта ће и како ће да се ради с дедом у овоме месту, у овоме скдоништу и чувалишту љиноме. Лре свега дакле забавиште мора бити у иространоме и здравоме локалу и без иоговора у вези с депим засађеним дворишгем. Ако ово није, онда ће здравље дечије да пати, и онда забавиште може да буде од веће штете но вајде. Желело би се, да локал за забавиште има таку вентиладију, да се у њему ваздух и не квари. Но ако то није, онда се он одвећ често иора обнављати. За то би добро бпло, да имају по две собе или „учионице", па да се једна проветрава и загрева док се деца у другој баве. Л.ети пак и кад је год топло време чисто двориште је најбоље место за рад. Само кад је јако сунде ваља побећи у хлад. (Јем ваздуха ваља пазити и на тоилоту и чистоту учионица. Мала деца у овоме добу одвећ ласно озебу, и за то ваља пазити да ваздух буде што топлији. Ако је иоле хладно, онда не допуститп деци да скидају горње хаљине. Под или патос без поговора мора бити без прашине, опран, тако, да деца не само могу трчати а да се прашина не днже, него и да могу седети на њему. II по стварима и зидовима не сме бити прашине. Кад се све овако уреди што је за здравље дечије добро, онда тек долази брига о томе, шта деца да раде, чему да се уче? Обзири хпгијенски дакле понајваншиЈи су, на тек онда долазе васпитни или иедагошки. У бригу о здрављу долази и старање о доброти иоде и чистоти судока за њу, као и о умереној употреби њеној. Тек после бриге о здрављу- долазп брпга и о развијању дечијем, телесном и духонном. Главно је дакле у забавпштима, да прво деца буду здрава, н да пранилно расту, па тск носле да што науче. Врсме које захватају забавишта јесте време од треће до седмс годиие. А у то време телесни је развитак још много јачп од душевнога. За то се на њега и мора обрнути сва паагња. „У здравоме телу и душа је здрава". Где се тело развпја правилно, ту ће се душа и сама развијати. Поред нобројаних погодаба дакле за здравље, и сам рад у забавишту има се удесити тако, да он наирвом месту развија тсло. За то игре и ручни радови, забаве разним играчкама заузимљу прво место. У чему је год више и разноврснијега кретапа, то је за забавншта боље. Ко би укочио децу, да седе непомична, он би им учинио највећу накост и пајвећп грех против природе њихове. • Тако би забавиште одмах требало затворпти, или боље речено, такоме би забављачу или забавиљи одмах ваљало

забранити даљи рад и мучење невине дечице, а довести другу. Игре дакле заузимљу највећи део времена, игре у реду, у колу, у гомилицама, и то у ходу и ^грчању. С игром у колу или ору деца обично н иевају по неку одвећ лаку и шаљиву песму. Кад буде доста кретања, кад се деца заморе, онда долази одмор, али не у беспослици. Онда долазе друге пгре: долази забава играчкама, седећи. II овде се деца могу оделити ио груиама, па да се једна забавља једним а друга другим играчкама. Мало доцније, па се ова занимања измењају. Разуме се, да ће за мушкарце биги и другојача занимања, а за женску децу опет другојача. Л.утке нису за мушкарце, а војници и топови нису за женске. Деци је слободно и да бирају игре и уже друштво, и да се п слободно н крећу, ван заједнице. Велнка стега и ограничавање могло би да произведе у деце досаду и да одбива децу од забавишта, место да их привлачи. Тек на трећем месту долази: да деца што год и науче. Па шта да уче? II овде, као и у васпитању у опште, долази ирво морална страна. Деца имају прво да се привикавају: реду, чистоти, уредности, тачности , и да се на нрвом месту не задевају, да једно друго не дира, не узнеиирује и не љути, него да једио другоме помаже н чини радости. На ово забавиље имају да обрну највећу пажњу. Што се год више уради у овоме погледу, то ће се деца више волети и васпитач ће имати и већа уснеха и мање посла око спорова међу децом. Ако игде то овде ваља да влада бескрајна љубав и међ васпитачем и децом с једне стране и саме деце опет с друге стране. Васпитач ваља да ужива у томе, кад види, како му се деца воле; а деца ваља да се радују, кад виде, како их њихов чувар истински воли н чува. За то је опет нотребно што више игре и лепе шале. Све треба да иде на то, да у деце развија срце и осеКапа за оно што је леио, а љубав и иажњу за оно што је добро. Ова "љубав треба да се иреиоси из забавишта и на дом, и да сви у кући опазе, да дете постаје све питомије, љубазније и умиљастије. Ту не треба да се либимо ни спољашњих знакова за изразе љубави и поштовања, као: љубљења у руку или прилажења руци, поздрава, захваљивања, честитања славе, рођендана итд. Све ово развија н јача љубав међу родитељима и нородом. А кад иросте куће опазе овај благослов забавишта, оне ће их све више благосиљати, и хитаће, де свој пород дају у така места.