Просветни гласник

168

Критика и вивлиографша

гово бити... Суђено је тако да буде, и ми се покоравамо судбини. Ну хоћу напред реч од тебе: је ли беса, да ћеш ти нас и ову мусдоманску сиротињу бранити од српских башибозука? — Беса! — А ево и моје бесе: да ћу ија вас бранити, док ми је главе на раменима. Српска војска наиредује. Иао је Ниш... пало и Прокупље. Настао тајац. Нема телала да објави како су Срби заузели Ниш и Прокупље. Извештаји који стижу са бојног иоља све већма кураже Србе. Турди ћуте. 19 јануара 1878 годипе око пола ноћи неки сусед пишчев долази ноћу и пун радости вели писцу: „Устани!... Има нешто!... Можда је Врање пало!.." Турци се ужурбали.. Пролазе с Фењерима кроз улице али све тихо. Нападоше на цркву и обијају врата. Ударци секирини разлежу се по ноћној тишини. Пуцњава... Види се и ватра.. Кроз ноћну тишину тихо и боно одјекује врисак жена и деце. Страшна ноћ! Настаје пљачкање... На једној странн ударају Черкези, а на другој Турци.. Иуцају пушке.. Пушка: тан!.. а рањени Србин запомаже: „Аман, помагај!" Власт напустила град... Турци готово сви побегли... И Срби напуштају своје куће, иа беже у нразне турске — куд који може. И нисац бежи н склања се у циганске куће.. Оиет врисак, али сада Цигана и Циганака: Беж' хоџа!.. Ето Черкеза!" Черкези на све стране пљачкају.... Писац јури по улицама, не зна где ће главу да скони... Сусрет са заптијом Суљчиним јако га је обрадовао. Заптија га склони у једну турску кућу.. Тамо још више Срба.,. Све бледо, престрављено. Жене босе... деца гола... Сутра дан, 21 јануара, зове Суљча писца на договор. Отворили магацине... наоружали се... и иоставише српску стражу око града и у граду. Писац извештава команданта српске војске: да су Турци напустили град, да у граду нема војске и позове комаиданта да одмах пошље једно одељење и да заузме град. Писцу одговара (у место команданта) једаи иотпоручик: да би дошао, али нема наређења... 22 јануара одбегли Арнаути и Черкези примакли се граду на 4—5 километара ; да га заузму. Писац одмах и о томе извештава команданта и моли га, да пошље помоћ што пре. Капетан Михаило Барјактарбвић одговара да ће доћи. Настао најсвечанији тренутак. Тренутак, када је много српско око врелом сузом оквашено. Српска

војска улази у Гњилане. Народ јој излази у сретање: напред С-уљча са заптијама, за тим прота са свештеницима, Хаџи Стајко, Турци који су остали да се предаду, и други Срби. „Ах, велики је то дан!. вели писац... Величанствен је то тренутак! Благословен је... јер га векови доносе!" Хаџи Стајко у необичној радости, чисто не верујући очима, не знајућн је ли ово сан или јава, пита писаца: — Је ли ово истина? — Истина је хаџија. Ово је српска војска!. Ми смо слободни !. Старац силно узбуђен у мал' не паде у несвест п прошапута речи Симеуна Богопримца: „Сад ми, Господе, прими душу — радо ћу умрети, јер моје очи видеше спасење!" Много је око тада засузило. Ну, то беху сузе радости, јер наде и идеали Србинови беху већ у неколико остварени. И војници бришу сузе. Мртва тишина... И нисац, једва се прибрав, поздрави српску војску. Руком показа на Косово — да је близу, и рече им да похитају, да мученицима — потомцпма косовских јунака слободу донесу!.. Громки узвици: Живео Кнез Ослободилац! само одјекиваху, и, њихов ехо чу се на Косово

Мил. М. Ковачевн!.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Глас Сраске Краљевске Академије 1Л, први разред 18, Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1896. Садржај: Извори, тресаве и водопади у источној Србији, од др-а Јов. Цвијића. — Методе за трансФормацију бесконачних редова у одређене интеграле, од Мих. Петровића. — ТракториограФ и конструисање ЛудолФовог броја „в" и основице „е" природног логаритма, од Љуб. Клерића. ГраФична статика са основама графичког рачуна, за ученике Велике Школе, по Карлу Оту, X. Ф. Б. Милер — Бреслау, Е. Винклеру и др. Израдио Коста Д. Главинић нроФесор Вел. Школе. Свеска друга. Теорија решеткастих носилаца :-простих, герберових и лучних потпорних и висећих. Са 243 слике у тексту и 5 листова цртежа. У Београду, штампано у Штампарији Краљевине Србије 1896. Цена 6 дин.