Просветни гласник

24*

ЈАДВБА ГДАВНОГА ПГООВЕТНОГА САКЕТА

183

V Прочитано је писмо г. Министра иросвете и црквених послова од 19 овога месеца, ПБр. 2519, којим је спроведена Савету на оцену молба гђе Каролине Шитове, која је молила да се њено дело: „Упуство за кројење и шивење белог рубља" откупи за поклањање ученицама о годипгњим исиитима и да се ирепоручи књижницама женских школа. Савет је одлучио: да се' умоле гђа Анка М. Цветковића, и гђица М. Козланскова, учитељице женског рада у београдској Вшној Женској Школи, да изволе ово дело прегледати и Савету реФеровати о томе, може ли се оно употребхгги за оно за што је понуђено. VI Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених нослова од 21. овога месеца, ПБр. 2752, којим је спроведена Савету на оцену молба гђе Милеве М. Радуловићке, учитељице у Соко-Бањи, која је молила да јој се неке године привремене учитељске службе урачунају у сталну учитељску службу. Савет је одлучио : да се умолп г. Јеир. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу заједпо са документима проучитн и о томе Савету реФеровати. VII Поводои усменог ре#ерата г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, о откупу куће г. Јов. Ј. г Борђевића, сазидане на имању пок. владике Вићентија Красојевића, Главни Просветни Савет да би свестраније испитао ову поеуду, по жељи г. Илића решио је: да се умоле још и г.г. Андра Ђорђевић и Андра Ј. Стевановић, проФесори Велике Школе, те да и они изволе проучити ову понуду и то нрви са иравничког а други са техничког гледишта, па по том да заједнички ноднесу Савету своје мшнљење о овој стварн. VIII Ирочитани су реФерати г.г. д-ра Марка Т. Лека, управника Државне Хемијске Дабораторије, и Летра Павловића, нроФесора II београдске гимназије, о ирештампавању „Минералогије" од пок. ЈосиФа Иецића. РеФерат г. д-ра У1ека гласи: Главном Просветном Савету Писмом својим од 29. новембра пр. г. СБр. 157. изволео ми је Главни Просветни Савет послати на преглед Минералогију од пок. Јосифа ИециИа с питањем „требали" исту књигу „прештампати за школску потребу".

Кад би за школску потребу имали на избор већи број Мпиералогија, без сумње и Главии Просветни Савет не би покротао питање о прештампању једнога уџбеника, који је, као што јепознато, имао само привремено да послужи у настави Минералогије. Али, кад још ни данас немамо новије и боље Минералогнје за средње школе а и ношто се не зна када ћемо такву Мннералогију добити, онда је најпростије, да се привремена употреба Пецићеве Минералогије и даље продужн. Па како у тој Минералогији, коју у прилогу враћам, има доста доброга материјала с великим бројем инструктивних слика, то да би ученици што пре имали потребну школску књигу за Минералогију, мишљења сам, да 6и требало прештамиати Минералогију пок. Пецића, али с овим изменама и аоаравкама: 1. Све ново-сковане и неусвојене називе минерала и друге такве термине заменити опште усвојеним називима. 2. Да се иреради увод. 3. Изоставити цео први део . Атмосферилије", место тога укратко изнети каква су тела минерали по своме саставу и како се хемијске формуле минерала. изводе. Према томе на завршетку ове Минаралогије отпао би одсек „Хемијски знаци нскопина или минерала". 4. Код злата изоставити добијање злата номоћу „љуљке и процесом амалгама.ције". 5. Изоставити олово, каситер (калај) и цинк, пошто се исти метали не налазе у црироди у слободаом стању. Изоставити и остало, што се нађе да је излишно. 6. Тврдоћу метала упоређивати са тврдоћом метала међу собом. Тврдоћу осталнх минерала упоређивати са тврдоћом опште познатих тела, као што су меко дрво, нокат, кречњак, мекано гвожђе, стакло, чолик н белутак. 7. Исправити грешке, које се у овој Мннералогијн налазе и допунити дело, тако, да ново т.ј. треће издање „Пецићеве Минералогије" у што већој мери одговори школској потреби. Ово прерађивање и прештампавање Минералогије, пок. Пецића, ако би ми се допустило, ја би предложио, да се повери г. Светолику Стевановићу професору III беогр. гимназије. 16. фебруара 1897. г. у Београду. С одлнчпим поштовањем Д-р Марко Т. Деко уиравник Држ. Хем. Лаборат. РеФерат г. II. С. Павловића гласи: Главном Просветном Савету Пажљиво сам прочитао „Минералогију или науку о искоиинама у сликама" од пок. Јосифа Пецића, коју ми је Просветни Савет изволео упутити на преглед н оцену, н мишљења сам: да се не може уиотребити за уџбеник ни у једној нашој средњој школи. С обзиром на место где се ова наука данас предаје, на бољу ученичку спрему у претходно нотребним аомоћним наукама и другојачији задатак наставе овог нредмета — Покорновој Минералогији, гезр. преради пок. Пецића, није место у вшпој гимназији. Ову незгоду иредвиђао је Просветни Савет још 1881. године.