Просветни гласник

184

РАДНзА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Књига коју сам добио на иреглед ирерађивана је у времену кад је Минералогија иренашана иа ирвог у четврти разред гимназија. Према оцени једнога од референата евојих, 1 ) тадашњи Просветни Савет, усвајајући ову књигу за гимназиски уџбеник, оградио се од•мах наиоменом: „да би ирештампавање њено зависило са свим од новога наставнога илана; јер ако се минералогија премести у вишу гимназију, као што је то иређе Савет решио, онда је Минералогија Покорнога излишна и само се тако може прештампати, и то с исправкама, ако Мннералогија и по новом наставном плану остане'у нижој гимназији". (Просветни Гласник, год. II стр. 410.). — Наставни илан задржао је тада Минералогију у нижој гимназији — у IV разреду поред Хемије, а са два часа недељно — и Покорни је остао школска књига, све до наставног плана, који је Минералогију уздигао у вишу гимназију, где се она и данас (заједно с Геологијом) и са једним часом више предаје. — Ова књига није подесна ни за Више Женске Школе, где се сада у нижим разредима предаје, нити за Учитељску Школу; у првим не само због незгодног наставног плана — што сам, чини ми се, довољно образложио у ранијем реферату свом — а у обема због силних погрешака, којима она изобилује готово на свакоже листу своме. Овде ћу истаћи само важније. Зна се да, се минерали појављују у природи у кристалном, кристаластом или аморфном стању. После и којекакве дефиниције кристала (стр. 84), говори се : „о подражаваним ископиинама, које могу бити савргаено заокругљене (као бобац и грашковац) или изгледају као кромпири (кремен)" (в. стр. 94.), што је ваљда хтело да замени кристаласте агрегате, о којима се ништа не каже шта су и под каквим се приликама стварају? Али најгора је дефиниција аморфних тела. Тако, на стр. 95., каже се: „Ископнине које се не појављују ни у каквом одређеном, нравилном нечему слпчном облику, зову се безобличне. Обично таквих има врло много, често читавих стена и планина, / и зову се онда једре. Једрим се назива и свако парче камена, које се ирикуаља за збирке ". На стр. 96.-97. (под 20) измешане су, с брда с дола, неволике особине: прелом, структура, „једноставност", „безобличност (аморф)" и шкриљаста структура. После овако пречшпћених појмова о морфологији минералних тела није ни чудо кад се наиђе н. пр. да се „барит показује подједнако и кристалисан иједар и сличан" (стр. 67.) или „једре врсте овог камена састава су зрнастог, кашто чврстог или земљастог" (стр. 67.). На 60. стр. читамо (реч је о калциту): „има га. у разним кристалним облицима и онако само налик на крисгале или је са свим прост као камен". „Шпаргловца има" (в. стр. 70) „понајвише у кратким шестостраним призмама, а кашто и грубог". За серпентин се каже {стр. 58.) „змијавац врло ретко кристалише у нејасним, праворомбним облицима. Обично се налтззи једар, као брдска стена, и тада је или зрнаст или чврст". 0 облику лимонита, стр. 32., забеЈ ) Други реФеренат био је јот тада мишљења: да Покорнога Минералогију не треба о државном трошку прештампавати, нарочито сриско издање, »које је пренуаено грубим и паивним погрешкама«. (Просветни Гласник, год. II стр. 405).

лежено је: „нема га кристалисаног, но само у подражаваним облпцима и једрог" ит.д. Од свију партија ове књиге, најгоре је страдала кристалографија и кристалографска терминологија. Тако на стр. 85. налазимо: „Рогљеви су онај део, где се стичу три или више ивице". — Тесерални систем, стр. 85., јесте: „тесерални или правилни ред од шест пљошта с трима осовпнама". Од облика овог система оиисано је осам холоедарских и једна хемиедарска форма и три комбинације. (0 томе шта су комбинације, наравно, нема тачног објашњења). Прво место заузима: „Октаед.ар, осмоугаоник има 8 равностраних троугала е!с," (стр. 82); ту налазимо на 87. стр., „пентагонални додекаедар или иетоугаоник с 12 страна , стране сачињавају размерне рогљеве", па онда ту је и „т етр акисхекса е дар или коцкасти троугаоник с 24 стране с равнокраким троуглима" (87 стр.). Комбинација хексаедра с октаедром зове се : „коцка којој су рогљеви тупи" (стр. 87.).-—Тетрагонална бипирамида или тетрагонални октаедар названа је и описана овако : „квадратна пирамида, такозвана нирамида с једнаким ивицама. Овај облик има осам равнокраких троуглова и у средини положену основицу, која је квадрат" (сгр. 88). Евадратна призма, на истој страни, названа је „равноивична четворострана призма". За моиоклину бипирамиду каже се: „моноклина пирамида или хемиортотип има 8 страна, које су разнострани троугли, међу којима су опет само четири и четири јсднака (означена под а н в). Њихова је основа ромб и нење се нахеро од лица к наличју" (стр. 90). 0 скаленоедру речено је: „састоји се из 12 разностраних троуга.ла. Шест равних страна ивичних (!) налазе се у средини облика у преломљеној црти и не чине никакву основу. Виђа се на кречнику" (стр. 93). — 0 оријентацији кристалних облика нема ни помена. — Навео сам само неколике, сасвим грубе, погрешке, али ситнијих има готово на свакој страни при опису „шест редова кристалних облика". Код оваке кристалографије ни мало нас не изненађују и не зачуђавају поједини описи минерала у кристалографском погледу, чак ни онда кад нађемо: „да су кристали блештака (сфалерита) дванаестострани ромби као у зрнаша" (стр. 29.) или да се „зелена галица у трговиаи налази у облику косих ромбових кристала или неправилних комадића, који се на ваздуху превуку жућкастим нрахом" (стр. 39.); да су „кристали бакарног нлавца (азурита) коси ромби а изгледају као кратки стубови или као дебеле плоче" (стр. 38.); да су „кристали халкантита, вепгтачки начињени, врло различни а изгледа су ромбовог" (стр- 39.); или да „серпентин врло регко кристалише у нејасним праворомбним облицима" (стр. 58.) и ако је серпентин аморфан или ако се појављује у кристалним формама то су онда псеудоморфозе по другим минералима. Чак се могу наводити неке особине које нису нигде описане у књизи, као н.пр. за каситерит „коме кристали изгледају као четвороугаони стубови затворени четвороугаоним пирамидама и већином су близни " (стр. 34.). За калцитове кристале, на стр. 60., вели се: „најлепши су кристали врло провидни у облику ромбоедра (сл. 50.) или налик на ромбоедар (сл. 51)", међутим сл. 61. цредставља скаленоедар .