Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

243

се могле развити таштина, (сујета), гордост, себичност у оних васпитаника, који се одликују и награђују, а у њихових другова могле би се појавити малодуганост, завист, па и мржња. С тога, ово средство треба употребљавати ретно и умерено, смотрено и природно, и то тако, да аохвала буде као одобравање и признавање доброга понашања и правилнога рада, те да се једно и друго продужавају у започетом правцу; а награда треба да буде као природна иоследица кориснога рада, као заслужена зарада, тако н. ттр. за добро учење и добро владање награде су ове : прелаз у старији разред, добро сведочанство, с којим се добива неки положај у државној служби и у друштву, давање државне помоћи или благодејања, уншвање прихода од ручнога рада, или од рада у школској башти и т. д. Али не треба често и много хвалити, јер онда похвала губи своју драж, или се њом постизава негато, гато се не жели. Не треба увеличавати успех, ни ирецењивати способност васпитаникову, да он не би добио погрегано мерило за оцењивање заслуга. Довољни су обични знаци одобравања: поглед, пријатно смегаење, сагибање главе, покрет руке (н. пр. да ученик седне после правилног одговора), или потврђивање с помоћу појединих речи (да, добро, лепо, тако је, правилно), без претеривања у хваљењу, као кад би наставник био изненађен иеким одговором или успехом, па би се чудио томе (говорећи: врло добро, прекрасно, одлично, дивно, славно, то ми је најбољи ученик и т. д.). Није потребно награђивање ученика похвалним листом, медаљом, бележењем имена у „златну књигу«, првим местом у скамији или у сведочанству, новцима, па ни оним стварима, које немају везе са школским пословима (и. пр. давање одела, колача и т. д.), него само би се још могле иоклањати неке ствари, које су потребне за онај рад, у ком се неки ученик одлично показао, те дајош боље може радити у том правцу, н. пр. добром свирачу може се дати дотични инструменат, цртачу — прибор за цртање, а другима —• ваљане књиге, лепе слике славних људи, на које би требало да се ученици угледају и т. д. Није потребно ни јавно похваљивање и награђивање пред другом публиком ; довољно је, да се то чини у присуству ученика појединих разреда и њихових на-

сгавника, и тада овај чин добива иородичан характер, те онда неће бити штетних последица од тога. — Похвала и награда не треба да се односе толико на личност, колико на дотични рад и дело, на ионашање владање — као ироизвод личности; у том случају неће бити опасности од таштине, поноситости и т. д. И ученици могу да оцене, који од њих з аслужују награду, и ако их наставник запита о том, они дају обично непристрасно своје мишљење о успеху појединих другова; на овај начин могли би се избећи завист и незадовољство, па и плакање (нарочито у женској школи) на јавном испиту. Само треба иазити, да оцена не буде једнострана., него треба узети у обзир и знање, и умење, и владање оних ученика, којима се досуђује награда. Кад-кад се дају и засебне награде за успех у неким вештинама, н. пр. у свирању, или у цртању. Ну поред тога, треба чешће подсећати и обавегатавати ученике, да је најбоља иохвала у сопственој свести о испуњеној дужности, и да је највећа награда у осећању унутрашњега задовољства услед савеснога вршења дужности. То би био најважнији морални добитак за ученике, а доцније ће доћи и материјални добитак од самога рада. Савесно вргаење дужности, које потиче из осећања дужности и увиђања вредности оне службе, Доју моралан човек врши, не може се наградити никаквом материјалном наградом, као и несебично доброчинство, које би постало сумњиво, кад би се тим начином наградило. 12. г) Утицај покуде и казне. Покуда и казна не узимљу се овде, при непосредном васпитању, као спољно приморавање, него као лгорална казна. Оне вређају и слабе самоосећање, и за то служе као побуде у негативном смислу, т. ј. код васпитаника се изазива онакав поступак, којим ће они избећи вређање свога самољубља. Ово су такође јаке побуде; оне су за осетљиве ученике јаче, него похвала и награда. Као што је смер похвале и награде, да се васпитаник задржи на правом путу, тако је цел покуде и казне, да се он одврати и скрене с погрешнога пута. Ово је за њега непријатно, али би биле још 32*