Просветни гласник

248

наука и настава

деце*), о чувању од заразних болести, о неговању биљака, животиња и т. д. Оваких поука има и у катихетичком облику. За школеку иотребу пишу се књиге редовно по генетичком постуику, а ређе по паренетичком начину. 17. з) Васпитни надзор и прекидање пријатељства. 1 ) Васаитни је надзор налик на родитељско надгледање и чување деце од оиасности по здравље, телесно и духовно, од кварења с моралне стране, и од погрегпака у раду. У случају одступања од реда и правила употребљавају се благо оиомињање н иодсећање на дужност, и то најпре посредно — преко других лица, или с помоћу басне, приче, пословице, песме, или из далека, као ириговарање, или као фино замерање (учитељ каже: „неки не пазе"), или у облику поуке и наиомене, истичући оно, како треба поступати (како раде добра деца, како Бог заповеда, како закон прописује), и узимљући све с некога вишег а гледишта; а после се директно (непосредно) обраћа дотичномлицу, те се оно упућује на дужност. И овде се показује моћ аукторитета васпитачева. Овај надзор није досадан и несносан, као дисциплински или полицијски надзор, који прати трагове у поступку некога преступника, уходи га и хвата га на рђавом делу; него овај васпитни надзор осећају васпитаници као благо старање за њих и као иријатно дружење васпитача с њима, које допушта слободу, али не трпи самовољу и неупутност. Овај надзор простире се и на дружење васиитаника ван куће и школе, на лектиру, на по хођење поучних забава од стране младих људи, како би се у њих сачували невиност и стид , простодушност и морална чистота. 2) Прекидање иријатељства — то је најтежа морална или духовна казна; јер васпитаник много цени пријатељску везу с васпитачем, од које има и непосредне користи. Кад се та веза прекине, онда се он не осећа тако слободан, као пре тога; јер мора непрестано да помишља, да га прати поглед неодобравања и прекора. Прекид бива, по правилу, услед непослушности *) Види моје „Поуке о васпитавању деце у родитељској кући.» Сомбор, 1881.

и неприлагодљивости васпитаника према васпитачевим наредбама. У таквом случају васпитач неће да говори с васпитаником за неко време, неће ништа да га пита, нити да га слуша, кад он нешто говори, и понаша се тако, као да њега и нема ту у друштву, неће да га види, нити да има посла с њим. Ова духовна казна може се згодно употребитн при иородичном васпитању, а у школи — ретко. Тамо се то и осећа теже, јер тамо је и љубав између родитеља и деце јача; а овде се то не може лако применити, већ због чешћега ироиитивања сваког ученика. Често таква казна више утиче, него обична казна, па и телесна. — Али то запето стање не треба да траје дуго, и не треба да се затегне толико, да се не може лако и брзо иовратити пређашњи иријатељски однос; иначе би се васпитаник могао отуђити од васпитача, и могао би се навићи на то стање, па опет ићи својим — погрешним •— путем. То је стање тим несносније, што васпитаник више воли и поштује свога васпитача; а природно је, да деца воле своје родитеље, и да ученици поштују своје учитеље, с којима су ушли у духовно сродство, држећи се истих научних начела и погледа на живот, Не треба иретерив&ти у прекидању пријатељства, већ ни с тога, што би то стање могло прећи и у неиријатељство с обе стране; јер кад васпитач охладни према васпитанику, па то стање траје дуже време, онда и васпитаник може охладнити према васпитачу. Тако се неки пут дешава, да син омрзне оца, нарочито онда, кад отац осталу своју децу заштићава и даје им првенство и веће право, па макар и она грешила, и макар немала већега права на имање по закону (то се чегпће дешава, кад има браће и сеетара од две матере или од два оца). У том случају јавља се и осећање учињене неиравде или осећање увређене части, а то су врло јака осећања. 18. н) Учтиво понашање. Учтиво ионашање васпитаника при свом дружењу с васпитачем претпоставља узајамно иоштовање; које треба да произлази из осећања и да се утврђује навикама. Где има таквих осећања, ту ће се нриродно употребити и потребни изрази и знаци поштовања, као што то бива између мале деце