Просветни гласник

247

вају одчесги на природним особинама темиерамента (натурел), а од чести на традидионалним дружевним особинама. Навпке имају велику васпитну моћ за то, што се оне још од првога детињства. ненрекидно развијају, док свест и воља још не могу да бирају; а обичаји имају јаку васпитну силу с тога, што они обухватају веће размере и веће кругове у друштву. У овом смислу дејствују на васшггање и религијски обреди и државни замони , и то у то- лико впше, у колико се ти обреди врше с неким страхопоштовањем; а законп имају и спољну принудну силу, те пм се сваки грађанин мора покоравати. Поред тога, молитв а, која иде од срца, утиче на морално иоирављање; у њој се јавља глас савести у облику кајања и враћања на прави пут. Кад зрелији васиитаник иоштује школске и државне зак оне из уверењ а, да су они оправдани и корисни, онда, место спољне силе, долази уиутрашње присиљавање на иравилно поступање, а то вреди много више, него принудно вршење закона, јер оно бива с осећањем дужности, која се врши и без аукторитета школске или државне власти. Људи се, истина, редовно потчињавају спољној сплн, кад је она јака и стална, и кад је опште природе; али и наша савест пма принудну силу онда, кад је развијена до моралне ха-рактерности. .16 ж) Поучавање и саветовање. Поучавањем и саветовањем хоће васпитач преко свести да утиче на вољу васпитаникову. Он га поучава и обавештава о користи илн штети, правилностн или неправилности, законитости или незаконитости, моралности или неморалности неких радова, да би створио подесне мотиве за правилан рад. за који даје и разлоге. То бива у згодним приликама, по паренетичком поступку. Ако васпитаник увиди разлоге, онда ће то изазвати у њега осећање, која ће га склонити на рад. Дете не може да схвати разлоге, за то се њему и не дају поуке и савети. Дечак их схвата по мало, с тога се он иоучава, и то најпре о непосредној користи или штети, нарочито личној користи и штети, које он најбоље разуме. А младић треба већ и да се уиравља по разлозима , који се односе на оправданост смерова, начина и средстава за рад, и за то му васинтач родитељски п иријатељски саветује о избору оправданих и

основаних и^иљева и подесних ираваца, и показује му прави, идеални пут у његовом животу, нарочито онда, кад се он двоуми, кад сумња, кад се находи на раскрсници у погледу на избор циљева живота, на избор будућега позива, и у погледу на начин студовања; па и доцније, у ночетку доба зрелости, родитељ или васпитач може му бити саветник, н. пр. при отпочињању некога важнога самосталнога рада, ири избору друга у брачном животу, при васпитавању деце, при вођењу домаће економије и т. д. Поука може бити кратка, удешена само за једаи случај, за једаи чин воље; а може се васпптанпку датп читав ииз иоу ка, које могу бити у међусобној везп, али не у систематској вези. Поука се односи више на на чин и иостуиак при раду, а савет на избор смерова. на избор праваца, нарочито на избор главнога правца за рад. Код поуке даје се уиутство за рад, а нри саветовању наводе се разлози, којима се оправдавају неки циљеви, или се васпитаник одвраћа од неких иогрепшпх намера. Тако дају родитељи својим синовима и кћерима савете у важним подузећима. Мати светује кћер, шта треба да чини и за чим треба да тежи ; а иоучава је, како треба да се понаша у разним приликама живота. Код савета се цене разлози и противразлози, и за то је теже схватити савет (којн је ироизвод мудростп), него иоуку, која је више практичне прпроде (као производ обичног искуства). Ну ни савет не треба да буде сувише опшираи, како би пре и лакше могао утицати на осећања. Кратки п језгровити, а при том очевидни н убедљивп докази — на.јбол>е дејствују. Ако изме1)у васпитача и васпитаника иосгоји иријатељски однос, онда ће васпитаник пре иримити савет; у том случају примиће га и онда, ако га и не схвати иотпуно. То важи и за поуку; деца најрадпје примају поуке и упутсгва од својих родитеља. У овом ногледу може и настава доста да помогне, а нарочито да приправља подесан избор смерова, усвајање максима и виших начела, и одлучивање на рад. Има и нарочитих сииса, који су удешени, по наренетичком поступку, у облику савета и поука, као родитељски савети својој деци (сипу или кћери), и поуке за неке нарочите прилике, као о неговању мале