Просветни гласник

250

НАУКА И НАСТАВА

воље и у позитивном и у негативном смислу може бити с помоћу наговарања, на рад, или с помоћу одвраћања. од некога поступка, дакле више иосредним начином; а може бити и неиосредно — личним вођењем (за руку) или задржавањем (руке). Једним и другим начином развијају се самоиоуздање и лично самоуирављање ('које је често теже, него управљање другима). Томе помажу још: издавање налога и иорука (поруџбина), које васпитаник извршује, и давање неких чинова или почасне службе, као н. пр. редарство или помоћништво у школи, где ученик нрима неку дужност, као знак иоверења наставникона према њему, али уједно узима на себе и одговорност за правилно вршење те дужности. Противни су оваквом развијању самосталне воље : тврдоглавство,јогунство, или самовоља, где се васпитаник противи васпитачевим наредбама без оиравда.на разлога, као што то чине размажена деца према својим родитељима. Такву самовољу и такав иркос мора васпитач савлађивати, нешто с помоћу ходегетичких средстава, а нешто с помоћу дисциплинских средстава. б) У погледу на навикавање васпитаника на рад тражи се пре свега, да се он за рана навикне, да својим радом за служује, што му треба за живот, а не да ленствује, те да пада на терет другима; после, да у сваком раду буде поштен, а у испуњавању примљених обавеза да буде савестан, било да се те обавезе тичу сопственог усавршивања, или рада за друге људе — према утврђеним погодбама. Ове обавезе или дужности односе се не само на школске послове, него и на све остале послове у животу. За то треба пазити, да васпитаник задату реч исиуни, само ако је обећање дато у поштеној намери. Наше дужности, које ми у садашњости вршимо, уирављене су махом на будућност, а имају везе и с прошлошћу, као чување народних, државних и културних тековина, које сваки нараштај треба да остави у наследство своме потомству, и то умножене и усавршене. Тако схваћене човечје дужности буде у омладине одушевљење за узвишене идеале, и тако се развија онај племенити идеализам, који води младе људе к вишим циљевима. Млад, а образоваи човек, запојен таквим идејама, не задовољава

се тренутним успесима, ни садашњим материјалним наградама, него иде неуморно напред, п тражи вишега духовнога, идеалнога задовољства у науци и у уметности, у друштвеном или другом каквом раду; а кад, услед неког узрока, застане на том путу, онда је незадовољан са самим собом, н то осећање незадовољства покреће га на нова напрезања. Он се дакле већ навикао на редован рад те врсте, и та ће му навика остати до смрти. 20. к) Индивидуални обзири при употреби ходегетичких средстава. Као што се васпитаници разликују мођу собом по талентима и способностима интелекта, тако се разликују и по већој или мањој узбудљивости и активности. Те разлике долазе нарочито од различности иола, темиерамента и узраста. Тако, има васпитаника врло осетљивих, који се врло лако могу застидети и уплашити, могу се брзо покајати и плакати ; а с друге стране, могу се лако наљутити, расрдити, разгневити; има их, који брзо плану, те су одмах готови на излив тога стања и на импулсивну активност. Има опет мирних, тихих, бојажљивих и уздржљивих васпитаника; а с друге стране, има несташних , слободних, одважних, и таквих, који су у свако доба готови на свесну акцију у одређеном правцу. То су две различне стране у осетљивости и вољности, као пасивна и активна страиа узбуђења и хотења (емоције и воље). Ну има још много прелаза и смесе у том, има разних ораваца у једном и у другом иогледу. Кад још томе додамо многостручну различност у разумности и свесностн код појединих васпитаника, онда се индивидуалне разлике још већма умножавају. А к томе долазе, најпосле, полне и телесне различности. Кад се зна, да од вештога нодешавања разних васпитних средстава нрема личној природи појединих васпитаника зависи васпитни успех, онда се може лако увидети потреба ироучавања индивидуалних особина (индивидуалности) у деце и у младих људи, и потреба различнога иостуиања у разним ириликама. Према разликама у осетљивости (узбудљивости) и активности, неке васиитанике треба мамузати, друге зауздавати (Исократ), а треће треба оставити сло-