Просветни гласник

ОЦЕНЕ П НРИКАПН

271

читатн. II свакн од њнх на чак и онај крји нпје бно то.шки јунак већ је само оне ситне редове овде онде ирегледао, морао се питати у чуду: Шта је ово ? Не може се друго мисдити, већ : коментатор не разуме свога посда, пли се хтело пошто но то ове стране у књизи ма чиме да испуне. Сумњам да нма нједнога, који би био то.шко наиван, те тврдио, како је ово за читаоце Чупићевих Годишњица мучно, да п недесети део свега овога може ући у Годишњицу као коментар уз песму Дивотник ! Није ме жао времена, које је коментатор на овоме послу ировео : он се језа то добро напдатно. Ади доиста жадим ону артију. И ако са неком оградом, у ову књигу ушао је и чланак Кроз Босну, Херцеговину и Боку Которску. Мучно да и ове, овако непотпуне и овдашне бедешке, скрнљене на брзу руку, могу бар кодико нристати уз чданке, који ранијих година красише Годишњицу. И оно мадо вредности што би овај чданак пмао, да је изишао у Ратнику, овде губи. На четвртом су месту белешчнце Зарије Р. Поновпћа Пред Косовом. Нису без вредности, чак могу бити врдо лепа, дака лектира, ади, на жадост, и оне нису дошде на сво.је ираво место. И ако су за Браство Друштва св. Саве биде врдо удесне, за Годишњицу ннсу ни мадо пристале. Други је задатак Браству, а други Годишњици. Еад је већ бнда потребна нарочита помоћ, па да ове бедешке угдедају света, требадо се сетити Кодарчеве задужбине, па тамо и потражити помоћи, као што је већ пре тодико година отуда. помогнута депа прича Мидићевића Омер Челебија. И тако ове бедешке, ако и не садржином, својим обликом много подсећају на ту Милићевића причу. Ка историји града Ђрапа и његове околине, ваљана радња Јована X. Васиљевића, којој је додељено посдедње место у овој књизи, једина је, ради које се нема шта приговорити одбору Чупићеве задужбине. Овај је чданак рађен више као допуна Новаковићеве радње Ново брдо и врањско аоморавље (Годишњица III, стр. 263.) те н не чини лепу цедину али је нажљиво н зналачки рађен. Нпје ни он без замерака, али су оне махом ситније. На овоме месту помињем само оно глориФиковање иишчевих бднскнх рођака, и врдо често упућивање на радњу о граду Врању, која је још код писца у рукопису нли коју тек смера почети и да ради. Тодико о садржини носдедње Годишњице, коју издаје одбор Чупићеве задужбине. Ко буде само читао ову књигу, признаће и умесност и бдагост овнх наномена, и неће ми замерити, што је не могу препоручити дојакошњим читаоцима овога издања Чуиићеве задужбнне. Годишњица нагло садржином опада. Томе на сваки начин пма узрока, адиихјаовде нећу истраживати. Иомињем само, да је у седници одбора ове задужбине од 31. јануара 1895. године донета оддука, којом се ведичина сдога у Годишњици знатно смањује, а хонорар писцима од 60 да је попет на 80 дин. од штампана табака, и да су за ову последњу књигу примљени сви ионуђени чданци,- од којих је само један, не најбољи био од председника овога одбора; од осталнх чданова пз одбора није бидо ни једнога прилошка. — чић.

У]'(1а1 Ле 1а В1асће е! Сашеиа В'Л1те!(1а. Соиг8 Де Оео^гарШе — епбеЈ^петеп!: весотЈаГге. Књига II. ТЈАзге, 1'0сеапге, ГА^ггдие, раг М. М. У1с1а1 с!е 1а В1асће е! Сатепа Б'А1тен1а. Тго1в1ете ес1Шоп. Гапз, р. 495. 18° (језиз); са 26 картона у тексту; повезана мекнм ндатненпм корпцпма, цена 3-25 IV. У Францускнм је средњнм шкодама нрограм за ГеограФИју, у III разреду класичних гимназија нсти као и у IV р. реадних. За оба разреда захтева се изучавање Азије, Океаније и Африке. За изучавање ових континената обраћа се пажња на њихову конФигурацију, површпну; мора и обале; архипедаге и веднка острва; на главне црте рељеФа. ; реке, језера, климе, природне обдасти, Флору и Фауну; главне државе и европске колоннје; најважније продукте агрикултуре, рударства и индустрије; становништво; расе и емиграције, језике н религије ; велике историске успомене; велика путовања и нроналаске; спољну трговину, гдавна пристаништа; ведике копненс н водене нутове за комуникацију. Изучавање ових пространих земаља, до друге половине овога века, није задавало никакве брпге ни писцима нп наставницима. 0 њима се врло мало знадо па мадо п говоридо. Ади сада, од ночетка друге подовНне овога века, геограФска знања о овим земљама проширила су се у толикој мери, да су се, ради само њиховог изучавања, осетиле јаке потребе специјалисања. Физичка, економска и подитичка знања о овим земљама, које сада играју ведику улогу у СФери интереса културнога света, захтевају своје стручњаке, али њихове удоге у садашњости н будућности културних народа, немнновно захтевају да се са њима упознају сви ннтелнгентни људи. Ово је дужност шкоде. Школска настава, норед све те огромне множине знанственог материјала о тим земљам'а, мора све то обухватити и о свему датн даке и правидне појмове. У школи се мора предавати цела ГеограФија, ади не с.ве из ГеограФије, мора се чинити избор. Овај избор има да испуни два захтева: да се географскаразличита знања о земљама утрвде ао једној логичкој вези, а други је захтев, да се свака земља оает индивидуалише. Да бисмо видеди како се то може постићи, и како се тако богатп материјал, о овим земљама може, по свима овим захтевнма, свести на један једноразредни уџбеник, нриказујемо књпгу чнје смо име горе нзнеди. За основ је узето рационално и темељно познавање Физичке геограФије ових земаља. Ноједпне земље деле се на поједине геограФске области. Свакој се областп прво одређује рељеФ земљншта, јер од њега завнсе остале геограФске чињенпце : хидрограФија, клима, економска и политпчка геограФпја. Ири онисивању рељеФа узимају се у обзир гдавни пданински ланци, којн морфологији тога земљишта дају општи карактер, или су од пресудног значаја за комуникацију, климу, распростирање раса итд. При томе се увек избегавају сувишни орографски објекти, а номенклатура се сводп на што је могуће прецизннје изразе. За реље®ом до1 лази, као у интимној вези, хидрографија, реке и