Просветни гласник

272

одене

И ПРИКАЗИ

језера. Ту се доводи у сугдасност реље# са распородом, правцем, начнном отпцања и колнчином речне воде. Од орограФИЈе и хидрограФије завнсе главни карактери кднме. Знање рељеФа, хидрограФије и климе доноси закључке о продуктшшости и могућности богаства те земље (економска геограФија). Многе земље често пута изобидују многим истим нродуктима, алн ио некн мора за сваку земљу бити у иревази, за то се он на своме месту истиче. На нослетку, као резултат свега, долази политичка геограФија: бројно стање становништва у појединим областима, језпци и њихова мешавина, главнн карактерн религија. За све се ове елементе нолитичке Геогра.Фије испитују њихове везе са физичком средином. За тим долази одређивање граница и полнтичко уређоње главних држава. Тнм је начином ностигнут главнн захтев: да се при описпвању ма које земље проведе логичка веза од простијих до сложенијих геограФских чињеница, од пластикс земљишта до нолитичке ГеограФије. Сад долази други захтев : индивидуалпсање поједпнпх областп. Помепуте геограФске главне чињенице или њнхови елемептп нису подједнако карактеристичне за све области. Негде пресудну улогу има рељеФ земљишта; негде водени или копненн путови; пегде клима; негде број п разнолпкост раса итд. Истицањем те 1'лавне чињенице илн неког њезиног елемента (негде производња жита, на другом месту воћа, дувана; негде језике. а на другом месту емпграцију, религију итд.) постпзава се индивидуалисањс те области. Ово је од двојаког интереса: књпга се ослобађа монотоног ређања појединих земаља, те свака земља нма посебног интереса; а друго, свака се геограФска чињеница нрпказује баш па њсзпну извору. Тако су пнсци ове књиге средилплп огромни матернјал о овпм земљама. 0 свакој су земљи изнели све главне геограФске чињенпце, са истицањем оних, којо су за ноједине земље од већег интереса. Остављајући па страпу ређање свпх геогр. чињеннца за разлпчите области ових земаља, ми ћемо, из овога дела, указати само како су иисци постнгли, пли како се у опште може постићн овај последњи захтев — индивндуалисање. Први део књнге заузима Азија. После кратких напомена о целокупној Азији, прелазп се на огшспвање појединих области. Сибирија. ') — Ова нространа (већа од Европе) област, са ретким ставпиштвом, може се као таква нојмитн само кад се знају њезини климатски условн. У клими ове земље находн се кључ којим су Руси ушли н захватили толнку област ; њоме се може објаснити аеимиловање рускнх досељенпка у тамошња староседслачка илемена. За то нисци при описивању Сибирије, нарочито много полажу на њезпну климу. Кавкаске земље. — Привлаче пажњу масом блатних вулкана, топлнм изворима, а парочито богатим изворима нотролеума. Важне су и због тога.

што им је становинштво састављено нз разиолпких раса са ведиком множином језнка. Руска ценгрална Азија. — Захвата стене и пустнње азијске, које су дно некадашњег пространог мора. Овде ће се чнталац најбоље упознати са карактеристичним особинама степа, стеиских река п степских језера. Кинеска царевина. — ГеограФију ове простране царевнне чнне: I. Унутрашња Азија ; II. Манџурија; III. Кореја; IV. Кина. Унутрашња Азија важна је својим разнолнким морфолошким обдицима: пространи и високи плато Тибета, дугачкии упоредни пдашшскп ланци, а нарочито онп која су до сада за геограФију ових земаља били непознати; простране депресије без отицања, са лепом појавом континенталне дренаже. Манџурија, позната као земља на којој се укрштају руско-кпнески интересн. Еореја, до 1883 са свим неприступачна странцима; од тада изложена интересима Руса, Енгдеза, Јапа,наца и Кинеза. Права Кина, њу чине интересном њезини становнпцн, Кинези, најтппичннјн иреставници монголске расе, својом вредноћом, нростом храном јаком пздржљивошћу у разнодиким кдимама н другим животним условима, за тим својом културом, иривлаче пажњу целога света. Јааан. — Страховити вулкани и врло чести земљотресн, па тек за тим становништво и његова култура (нарочито индустрија порцулана), нрпвдаче пажњу геограФа на ове земље. Турска Азија. — Њу састављају ове обдасти: 1. Мала Азија; 2, Сприја и Палестнна; 3. Турска Јерменска; 4. Обдаст ЕуФрата и Тигра. Свака се обдаст посебно описује. — Прва се одликује пустпњским предеднма, старим вудканнма и сданнм језерима; Друга, двема паралелним план. веригама (Ливан п Антиливан) и једном дубоком депресијом која се зове Гор, за тим светим местима: трећа се одликује плато-има н језернма, четврта, ниском равницом, ко.ја се зове Месопотамнја. Арабија. — Н>у карактерише њезин афрички изгдед и номадско становншнтво. Ирански иредео. — Персија, Афганистан н Бедџунистан. Персија је ннтересна својим рељеФом (нространа област без отицања) п ексцесивним температурннм променама. Афганистан н Белџунистан имају само подитичку важност због својих нревоја п попречних долина, које отварају коинене путове за Индију. Индија. — Она је чувена својим биљннм и рудним производима За тим пада у очи потчпњени положај 289 милиона њезиног становништва под власт од 90.000 Енгдеза, кодико их тамо има. Ово додази од врло разнодиких раса, разних вера и језика њезиног становништва. До сада је у Пндији коиетатовано 109 разнодикнх језика. Индо-Китај. — Ннторесан због многнх меридијанских плашшскпх ворига, које су изодвајане речним донгитудиналним долинама. Малајска острва. — На њима живи народ малајске расе, који је у разним варијацијама распро') Име јо добида ио вапу Сибиру, чија се држава граничида са Русијом 1579,