Просветни гласник

ПРИКАЗИ

273

стрт на свима острвима од Формозе до Мадагаскара. Дугогодишња подола рада, стнорила је од једне расе раздичите варијетете. филииини су вудканска острва, на којнма добро рађа много трговинско биље. Други део књиге заузима Океанија. — Нод овим именом издажу се сва ведика и мада острва у Ведиком Океану. Сва се она своде у четири групе: 1. Меданезија, 2. Микронезија. 3. Подинезија; 4. Аустрадија са Тасманијом, за тим Нови Седаид и Фини, чине четврту групу. Гдавна су острва у Меданезији : Нова Гвинеја, Садомонска, Нови Хебриди и Нова Кадедонија; у Микронеаији: Маријанска, Надос, Кародинска, Маршадска и Жидбертова; у Нодинезији : Самоа, Тото, Друштвена, Ниска Маркиска, Хавајска и Ускршња (Радиез). П исди су ведику пажњу обратиди на корадско и вудканско порекдо ових острва. За тим на становништво, које се све може рачунати у једну (мадајску) расу са много варијетета (Папујди, Маори, Подинесди, Аусградијанци итд.); затим на путнике и време кад су их пронадазиди; на острвске дивидизације: занпмање становништва; њихову храну, која се на многим острвима надокнађава антропоФажијом. Особито су чувени антропоФажи Пануанцн по Меданезији, староседеоци Аустрадије и Подинесци по многим острвима. У тре^ем деду књнге третира се Африка. Она је раздељена на ове обдасти : Северна Африка — Мароко, Аджир и Тунис (Аджир и Тунис, као француске кодоније остају за нарочиту књигу са Француском); Сахара ; Египат; Нубија; Судан ; Абисинија, Гадске и Сомадске земље; Гвинеја; Конго; Источна Африка, језерски предео; јужна Африка; Афричка острва. Све су ове обдасти описане ио најновијим подацима, који су у носдедње доба знатно нагомндани, те је ГеограФија Африке много коракнуда напред. Нарочито је упознавање Африке ]тчедо напредовати, од када су се почеда, у Европи, скдапати многа друштва за проучавање Африке. Писци су за сваку обдаст, поред њезиних орограФских, хидрографских, кдиматских и етнограФ-

ских едемената, уносиди свуда време и начин како су те земље проучене; за тим њихове међусобне подитичке одиосе, а нарочито њихово насељавање и европске иретензије на њих. Лепо су изнете раздике многих афричких племена. Свака је обдаст; опет уз то, тип неког геограФског едемента, на шта је и обраћена нарочита пажња. Сахара је тин земаљских пустиња, за то је она описана као образац за све иустиње. Судан је интермедијерни предео пустиња и кишом богатих предеда. Оддикује се кишним и сушним добом и саванском вегетацијом, за тим честим речним системом. Гвинеја и Конго. — Богатим воденим тадогом, јаком шумском вегетадијом и густим речним системом, чине засебни тип аФричких земаља. Историја испитнвања Конговог уједно је и историја познавања већине а1 >ричких земаља. Конго јз чувен са многих пдемена, међу којима су многа антропоФажи. ЕгиаатЏ важан због редовних нидских попдава. Источна Афрша. —• Због многпх пространих језерских депресија, које показују наставак ведике дисдокационе диније, која се нреко Црвенога Мора наставља на Азију. У Јужну Африку, рачуна се обдаст од развођа Конга и Замбезе, па све на југ. Ова граница Јужне Африке може се сматрати као симетрада, која по кдими, орографским, хидрограФским и биљнпм појавама, деди АФрику на два спметрична деда: саванама Судана, одговарају саване Замбезе; Сахари одговара Кадахари; високим пдато-има аджирским, одговара гдиновити „Кару" ; напосдетку, пданинама Атдаса и њиховом одсечном спуштању према Средпземном мору, одговарају пдапине Капданда, које се тако исто снуштају према океану. Тако су нисци могди да оживе и најзабаченије крајеве, дајући им оваке посебне оддике. Ведикн део књиге заузима сноредан текст (штампан ситним сдовима), који се односи на специјадисање појединих момената у току издагања. Посде сваке партије додази резиме. Стид је деп и дак. Статистички подаци су по најновијим изворима. Рад. Васовп!..

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКМ ЛНСТОВА

а) Српсви: Нови Васпитач. Орган за педагошку књижевност. Власник: Мита Нешковић. Излази у Ср. Карловцима. У мартовској свесди овога часоииса објављени су чланци овим редом: 1. Никола Б. ВукиКевиИ, уиравитељ сриске Учитељске Школе у Сомбору и заменик главаог референта за српско конфесијоналне школе (са сликом). — Донесећи слику »овога илодног педагошког писца, искуЉРОО ј ВЕТНИ гласник 1897 >•.

сног учитеља и духовног оца данашњег сриског оностраног учитељства", уредништво је саопштило у кратком изводу и најважније податке из 1вегова живота и рада. Године 1893. прославио је г. Вукпћевић 40 годишњицу свога рада као професор на Учитељској Школи у Сомбору. На тој прослави указано је слављенику похвално признање беспрекидном неуморном труду и раду његову. Из говора који је том приликом држан сазнајемо, да је г. Вукићевић још 17. октобра 1853. године изабран за ирофесора сомборске препарандије. Он је први увео нови метод писања читањем у наше 36