Просветни гласник

274

преглед школских листона

школе. Доводећи приправнике у основну школу, показивао им је очигледном наставом, како ваља ученике учити и с њима благо поступати. Његов књижевни рад отпочиње са 1845 годином а траје и до данашњега дана. Од дужега времена издаје и уређује „Школски Лист" који и сада излази. 2. Свршетак чланка: „Педагошка дјелаиидеје Конетантина Д. Ушинскога " о коме је било речи у прошлом броју овога часописа. Чланак је завршен кратким животописом овога великога просветитеља руске народне школе, на сматрајући да ће и читаоце „Просветног Гласника" интересовати биографски иодаци овога рускога великана, ми их овде у кратко износимо: Константин Д. Ушински родио се у Тули, у почетку 1828 године, а умро је од запаљења плућа у Одеси, 21. децембра 1870. године, у својој 42-ој годинп жнвота. Он је припадао малоруској племпћској породици. Младост је своју провео безбрпжно у сваком изобиљу. Права је слушао на московском универзитету. Године 1844. добио је катедру правних наука у Делидовском лицеју. Предавања му беху заносна. На скоро после тога оставља предавачку дужност и одаје се књижевности. Са зацарењем „цара-ослободитеља" Ушински ступа на прави пут и год. 1855. иостаје инспектором „Гачинског Института" где тек отиочиње бпвати педагог. 1862. године са свим се одао педагошкој књижевности. Само је дакле 15 година провео на педагошком раду. Како мало времена, а како много урађено. Он је у друштву са Ппроговим (другим руским педагогом) створио самосталну педагошку књижевност и био проповедник нових педагошких идеја о васпитању и настави. Чланак је завршен овим речима: „Па, ако се сав словенски свијет поноси својим Коменским, Швајцарска својим Песталоцијем, Германија Дистервегом, ни Руси неће заборавитп, да је међу њима живео и учио Константин Д. Ушински." 3. Продужење чланка под насловом : „ Приарава за сраеку синтаксу " лекција 3. где се говори о сориП, саставку, или као што се у нашим школама учи о сиони. У 4. лекцији се говори „о обичном и преокренутом реду речи" са великим бројем примера. Чланак још није довршен. 4. На четвртоме месту је ирештампан из „ Српског Сиона" чланак Мите Нешковића под насловом: „Школски Савет и школске книге" у коме се опширно разлаже питање о досадањем писању и издавању школских уџбеника. Тема овога чланка је врло важна, јер писац у њој доказује неподесносг досадашњег начина рада у овоме послу. До сада је писао школске књиге, ко год је хтео и осећао се снособним за тај иосао, а издавао пх је сваки, који је имао материјалних средстава за то ц који је могао да нађе и нридобије кога стручнога нисца. На тај начин сву материјалну добит од књига вукао је сам накладник — издавач. Желети је да у будуће тако не буде. Писац предлаже да Школскп Савет узме у своје руке издавање школских књига. Он налази да је унификација (једноликост) школске наставе сада иогребнија, но што је икад пре тога била. А на питање: како да се удеси иосао око писања п издавања књига за. српске конфесионалне школе, писац је мишљења: „да се у школским књигама мо-

рају огледати она наставна начела и циљеви, који не потичу од једне особо, него од људи, чије одлуке треба да су израз општег сувременог становишта педагошко-дидактичке знаности." Те људе одабрао би ПГколски Савет. Они би саставили план, по коме би требало прописати школске књиге. На основу усвојеног плана, имао би се расписатп конкурс и на тај начин добпвени рукописи послали би се пстим људима, који су план израдилп, да их они „савесно, критички и зналачки проуче и претресу." Изабрана дела требао би само Школскп Савет да издаје. Само на. тај начин могло би се доћи до ваљаних школскпх књига. 5. Под: „Поуке из опште знаности", налази се свршетак чланка: 0 оплођивању цвета". У Књижевном прегледу „Новог Васпитача" а у рубрпци „Књижевне оцене" налази се приказ на расправу: „МеШоЛе ип<1 Аррага! хиг апвсћаиНсћеп Еп!•шеке1ип§ <1еб Ру1ћа ^ога18сћеп Гећгза(;2е8 уоп 811110 МашПс". Геферент С. М. вели да је у овој расправи писац исписао главније мисли многих признатих иедагога светских, да нам тиме покаже, како је Евклидова метода рђава и управо супротна оној, које се треба држати прп предавању и учењу геометрије. У рубрици : „Пабпрции о књижевном пољу" налази се један крагак чланак Д-ра Лудвика Бихнера под насловом „1>1е Егаећипд" који јесаопштен читаоцима да виде, како овејане реалисте суде о питању васпитања, међу које и Бихнер спада.

б) Страни: ^еие Ваћпеп. Мопа^ззсћпЛ Гиг Паиз8с1ш1-ит1 СгебеПбсћа^з - Етећип^. 2и§1е1сћ Ог§ап <1ег Кге1еи Уегепи^ипд Шг рћПо8орћ18сће Рае(1а^'о^чк. Негаи8§е§ећеп ип!ег МН\у1гкип§ пашћаЛег Раес1а^о$еп уоп Н. бсћегег, бсћиПп8рек1ог 111 ЛУопиз ипс! Јоћб. Меуег, Нек1;ог ш Сге1ек1. VIII. Јаћг§ап§. 1897. НеЛ 1, 2, 3. ЛУшзћаДеп. УеИа^ уоп ЕшП ВећгепЈ. Овај ваљани недагошки лисг добио је од нове годипе још једнога сауредника, школског инснектора у Вормсу, X. Шерера. Приказујућп нашим читаоцима садржину овога листа, изнећемо, на првом месту, начела по којима се он уређује и програм његов, према оном, како је то показано у уводу (2иг ЕтШћгии§) првој свесци. У првом делу овога увода износн X. Шерер укратко начела, по којима ће уређивати поверени му одељак А (расправе). У овом ће одељку „^еие Ваћпеп" потпомагати развитак иедагогике као науке и вештине у вези са развитком културнога и духовног животај а у исто време упознавати читаоце са напредовањем педагогике у том погледу. Као иотпуно независан орган „К В." расправљаће нотпуно слободно и без икаквих обзира сва нитања модерне или научне педагогике. Како је поглед на свет и жпвот темељ научној педагогици, која се с гога мора ослободити свих остатака средњевековне црквене педагогике, то ће „К В." радити на стварању разумнога иогледа на свет и живот као основе модерној педагогици, што ће одгова-