Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

241

навике, онда би се морало иредузети систематско одвикавање, којим би се васпитаник побуђивао, да мало по мало оставља такве навике, те да се оие најпосле са свим пскорене. II ово се може сматрати као прилагођивање, само у противном или негативном правцу*). III. СРЕДСТВА НЕПОСРЕДНОГА ВАСПИТАВАЊА. 9. а) Побуђивање васпитаника на рад. Кад се развију јака узбуђења (емоције), онда она изазивају вољу и побуђгјју је на рад. Узбуђења има пријатних и непријатних, те ио том су и иравци воље двојаки: траже се пријатност и угодност, а избегавају се непријатност и неугодност. Васпптач може да утиче најпре само на појачање емоција., рачунајући, да ће се воља сама по себи из њих развити; а може већ пробуђену вољу и већ отпочети рад у одређеном правцу нотпомагати и подржавати. Побуде могу бити, по квалитету, ниже п више. Нижи су мотиви чулни и себични, као жудња за чулним уживањем, за материјалном коришћу, за задовољењем страсти; а виши су мотиви они, који произлазе из јаких моралних узбуђења, или из са вести. Код деце превлађују побуде чулне угодности п неугодности. — Нарочито су јака она осећања, која се тичу наше личности, као осећања самољубља, частољубља, сујете, гордости, славољубља, стахопоштовањарелигијске природе (страх од пакла) и т. д.; после, јаки су дружевни мотиви, нарочито љубав (симиатија), и најпосле непријатељска узбуђења, као антипатија и мржња, љубоморност и осветољубље, и друге експлозивне страсти (по Бену). При раду помажу још и осећања растења снаге, умнога наирезањ а, и иоступнога усиевања у раду; јер тим се буди одважност, а савлађују се препреке у раду. Чисто иедагошки су мотиви осећања доброте, истине и леноте, а све се то постизава корисним радом. Ну васпитаници се не управљају увек по тим побудама, него млађп еледују већином тренутним импулсијама, * Опширније о том у мом присгупном иредавању у Великој Шко.ш „0 ваопитном прилагођивању." Београд, 18 93. 11р0свктни гласник 1897. г.

које их често одводе и на погрешан нут, а старији мере често количину прнјатиости или уживања, које могу добити од играња, или од прављења нереда, или од нерада |ненаирезања), с количином неугодности, коју бп због тога могли иретрпети, дакле нореде добитак и губитак у таквим приликама. по свом субјективном нахођењу, па што тако случајпо п тренутно претегне у њиховом духу, онп за тим и иду. Тако и неки ученици више воле слободно кретање и дружење прн разним играма на пољу, него мирно седење и умно напрезање у школи, док други зрелији п озбиљнији ученици рачунају више на будуће угодности, које ће имати доцније, по што добију већу спрему у наукама и вештинама. По неки ученик, којн хотимично направи какав неред у школи, поноси се кад-кад тим иред друговима, не предвиђајући рђаве последице таквога поступка за себе. — Има ученика, који су од природе радознали и радљиви, вредни и активни, те они осећају ириродну иотребу за сазнавање и за рад; а кад им се не да нрилике за рад, н. пр. кад их васпитач притвори, онда они осећају врло неиријатну досаду. С тога се радом и понашањем таквих ученика може лакше управљати, него код немарих и лених ученика. Кад више супротних мотива дођу у ~сукоб међу собом, онда побеђују они мотиви, који сујачи , било по интенситету, или ио броју, као што и при размишљању побеђ У 1у јачи разлози. Тако н. ир. сама наука, која се изучава, даје неко задовољство, али ту има и много наирезања; с тога, кад наставник обећа неку награду за иостигнути успех, онда то двоструко задовољство може да иретегне непријатност тешкога напора, или може да надјача ону угодност, коју би учеиик имао при слободном забављању, па место учења. Такав стицај повољних по буда потребан је нарочито код млађих ученика, као и код необразованих људи, који мисле више на садалпње уживање, него на будућу корисг. — У конФЛикту мотива и дужпости индивидуалних, социјалних и хуманих треба да нобеде, према етичким захтевима, они мотиви п оне дужности, који су ошптији; ну то може бити редовно само код скроз поштених (иесебичних) и потпуно образованих људи. 32