Просветни гласник

352

ОДЕНЕ II ПРИКАЗИ

опет само речи. Оваква настава не може да одушеви ученика за рад, и да му створи интересовање, те да истраје у раду. Ученик осећа досаду и зато што се внше иута враћа на једну исту ствар, од од које му је остала у памети само реч, те се и не пашти да допуни, што би наставник хтео. Ео хоће да зантересује ученике и да их упозиа ма са чим и ма из кога наставног предмета, треба му да се и задржи на том мадо подуже, иначе не може бити аперцепције, а не може бити ни интересовања и одушевљења у раду. Осим тога на овај се начин не може лако да постигне нн концентрацпја наставе; све је иснрекидано, све је површно, једном речи, ови концснтрични кругови велико су зло да већег не може бити по праву васпитну наставу. Научна педагогика тражи, да се у иастави ништа не ради површно, и да се оно, што се неће одмах темељније обрадити, и не почиње. Што да наставник каже ученицима, да се заменице деле иа личне и придевне (стр. 24), да говори о личним, онда пређе на глаголе, придеве и бројеве, па тек (на стр. 54) да говори о придевннм заменицама? Чиме се то може иравдати? Што ће ово одвајање и оно уметање? Да ли ово служи да се ностигне концентрацнја у знању учениковом? Све су ово питања на која се никад не може дати одговор, који би нас могао убедити, да збиља тако треба да буде и да је то добро. Ну, ево једног још леншег примера: на стр. 9 казано је, шта су особне именице, а тек на стр. 21. вели се, да оне немају множине, а пре тога ученици по овој књизи треба да су научили мењати све именице и у једпини и у множини. У основној школи већ у другом разреду деца су учила о особним и заједничким именицама и још отуда знају, да особне немају множине. Овде пак у нрвом разреду гимназије, где се, дакле, ствар понавља, од часа кад су споменуте особне именице, треба да прође бар 10—15 часова, па да се сме рећи да немају множине! Збиља, ово је са свим непедагошки, па ма шта ми ко рекао. Ако се наставпици у раду држе овога реДа, какав је у уџбенику — што се с правом сме прет-

поставити — онда мора целокупна настава бити догматичка. 0 индуктивном обрађнвању граматике, као што сам показао да треба да буде у мојој расправи реформи наставе срискога језика (читана на VI збору ПроФ. Друштва) — не може, дакле, ни бити речи, а то јештетно, као што ће то бити јасно за свакога, који верује да је добро оно, што је тамо речено. И тако, дакле, и овај распоред градива, који је у исто време методичко упуство наставницима за ред, којим да се обрађује граматика, погрешан је. Зато ће најбоље бити — док још узвлада мишљење о потреби граматичког уџбеника и за овај разред — да г. Писац не прештампава ову књигу, каква је сад, већ да је преради, и удеси распоред грађе како захтева стручни филолошкн принцип; да избаци она веџбања и задатке, на да остану, само граматичка правила са леиим примерима. Да буде, дакле, цела књига као опширнија подсетница, у којој ће ученипи наћи све, што се у настави обрађивало, и то у вези, па да по потреби - ако је понекад осете — по својој вољи разгледају и читају, искључујући свако задавање од стране наставника, који би могли терати ученике да нз ње уче на памет. Наставницима, у овоме случају, треба дати и једно упуство за предавање српскога језика, у коме ће бити ноказано, што је г. гшсац желео показати својим методичкпм упуствима, која се налазе у овом уџбенику, а која ја нисам могао признати у свему за добра и практична. На крају да споменем још ово: г. писац је млад а признат научник, којн цени педагогику и методички рад више него и многи наставници средњпх школа, којима је без разлике обоје преко потребно, па му то треба признати. Ја сам му лично иа томе захвалан, па и ако је усвојио методу концентричних кругова, којој сам одсудно нротиван. Ја се надам, да ће он сад ове моје напомене усвојити, јер су писане са жељом, да наше школе од његовога рада још већу корист извуку. Љуб. М. Протић.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛНСТОВД

УчидшцемЂ Нрћгледг., Мћсечно сиисание. Издава Постолннилтђ Учебент> Комптетт> при Министерството на Народ. Просв^шение. Софии , МартгДприлЂ. 1897.

Као и раније књиге, о којииа смо реферовали у априлској свесци „Просветног Гласника", и ове су две богате садржипом, која заслужује пажњу нагаИх просветних радника.