Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШК01СКИХ ЛИСТОВА

353

I. У званичном делу мартовске књиге вреди: нарочито истаћи закон за средње девојачко образовање, уз који, као допуна, иду мотиви који су министра народне иросвете, г. К. Величкова руководили да овај закои иоднесе на иотврду Његовом Височанству Кнезу Фердинанду I и говор који је држао у Народној Скупиггини ириликом његова претреса. -— Овим се законом установљавају девојачке гимназије са седам разреда, који су подељени у два курса: нижи до шестога, и виши који обухвата шести и седми разред. Нижем је курсу задатак дати ученидама заокругљено образовање иотребно једној просвећеној грађанви, авишем — ирипремити их да могу наставити учење у великим школама или, ако сврше педагопгки одељак овога курса, да могу имати спрему погребну једној учитељици. У нижем курсу уче се ови предмети: Веронаука и морал, бугарски језик и књпжевност , руски језик, народна и оппгга историја, географија са космографијом, аритметика и основи геометрије и алгебре, јестаственица, физика и хемија, основи науке о васиитању, домаћа економија, цртање и лепо писање, ручни рад, музика и певање, и гимнастика. Виши се курс дели на одељке: за опште образовање и педагошки. У првом се уче ови предмети: бугарски и старо-славен. језик; француски или немачки; историја књижевности старих и нових народа; сувремена историја и историја цивилизације; пснхологија , логика и етика; математика; физика и хемија; јестаственица; цртање; музика и певање, и гимнастика. У педагошком пак одељку уче се ови предмети: бугарски језик и књижевност; руски језик; француски или немачкн језик; педагогија и ирактична веџбања из педагогије; психологија, логика иетика; антропологија, хемија и популарна медецина; грађанско учење; ручни рад и цртање ; музика и певање, и гимнастика. Уз ове гимназије могу да се отварају и пансиони; ученице су дужне носити подједнако одедо; у њима могу предавати, уз наставнице, и насгавници. И извештај, у коме је министар изложио мотиве којн су га руководили, да овакав закон предложи, и говор, којим је овај закон бранио у нар. скупштпни, одликују се убедљивошћу, која заслужује признање. Вреднп су пажње у овом одељку: расаис, којим се ставља директорима у дужност да на крају године штампају извештаје о раду и стању поверених им завода и показује план којега треба при том да се држе; и уиуства за сабирање статистичких података о основним школама у кнежевини, уз које иду и потребни обрасци. У незваничном делу ове књиге има два чланка: Учитељ као учитељ — васиитач од Д. П. Ангелова, и аисмена веџбања у основној школи, од Т. Наш1у-а у преводу Н. Хр. Петлешкова. У првом чланку Ангелов, истичући потребу да школа води рачуна о ногодбама у животу који постаје све то сложенији, саглашава се са Дитесом, који захтева, да из школе излазп омладина „здрава и развпјена тела, развијена ума н способности да мисли морално, чисте и енергичие воље , весела срца које нрнјања за све што је лепо, добро и истинито, а проникнута живом религиозношћу. Школи је задатак не само да учи омладпну тј. да јој даје знања, него и да је васпитава или, другим речима, да јој облагороЈјава срце и крепи карактер. Зато учитељ треба да је и васпитач , а да би то могао бити , треба , по г.

Ангелову, 1) да познаје врло добро природу деце коју учи, а нарочито душевне им особине, 2) да зна тачно она срества, која су неопходна за развиће тих особина и најносле 3) да прилагођује своју методу у настави и васпитању захтевима науке педагошке. Исто је тако у овом послу од немалог значаја и личност учитељева, његов нример и социјални му положај. Чланку је ово предмет, који г. Ангелов разгледа редом по свима овим тачкама, а највећу пажњу поклања другој, стављајући учитељу у дужност, да потпуно разуме положај и суштину живота, а тако исто и културне погодбе свога времена, а нарочито свога народа. Схватп ли ту своју дужност како треба, тежиће увек да у својих ученика изазове и ојача осеКање за оно што је идеално. А да би то постигао, средства су му: 1) утицај његове личности, ири чем имају највише значаја ауторитет и иример, и 2) настава која треба да изазива код ученика интересовање. Ово друго се пак иостиже: 1) кад се има непрестано на уму индивидуалност детета; 2) кад учитељ влада потпуно наставним градивом и научно и методски; 3) кад се савесно спрема за свако предавање; и 4) кад нредаје тако живо и од срца, да ученици жедно примају, управо гутају све што он говори. Осим овпх чланака, и у осталим пододељцима има доста занимљивих бележака, угледних предавања иди упустава за предавања, темељно написаних рецензија о новим књигама итд. II. У званичном делу априлске књиге овога^журнала најзнатнији је прилог извештај о народној библиотеци у ГГловдиву, да је у њој било у прошлој години 21502 књиге, од којих су на српском језику биле 130. У овој 1896 год. библиотекаје иримала журнала и новина 217, од којих српока 2, а после бугарских највише нх је било руских (32), француских (29) и немачких (18). Приновљено је 1341 дело, и то поклоном 254, а куповином 1087. Утрошено је за иогребе библиотеке 7912,63 динара. Заиста лена принова! Читалаца је било свега 28438, процентно на дан 78 3 / 4 ; иајвпше их је било из просветне струке, учитзља и ученика, а за тим из реда чиновничког; и код Бугара правници читају најмање. Занимљиви су подаци, по којима се види, колико је књига читано по језицима. После бугарских, највише се читају руске књиге, па француске, грчке, енглеске, а немачке долазе тек после ових; од српских књига ниједна није узимата да се чита! — Уз библиотеку има доста обилата нумизматичка збирка, која преставља вредност од 11321 динар. У незваничном делу на прво место међу чланцима долази II. Драганова чланак Еонструктивни метод ири иредавању географије, који заслужује нажњу наших наставника географије. Оснивалац је метода шведски географ Агрен у 1832. „Ученицима (који почињу најпре цртати карте) раздају се таблице пли листови хартије, на којима су нацртани степени дужине и ширине. Учитељ за тим диктује, а ученици означују на овим стеиенима тачке, везују их правилно линијама, те се тако добија цртеж који одговара страни, чнја се слика хоће да престави. У почетку се на сваком полукругу означују по 50 тачака, које ноказују најистакнутије делове; ове се тачке изучавају на памет и везују се линијама; после узима два нут толико та-

46*