Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОВА

357

буде правилно оцењена, те тиме да се подигне и углед наставницима. Није довољно стећн сведочанство рго {асиИаГе Лосеппг, па бити ваљан наставник, треба се у својој струцп тако спремати, да не превлађује научна стра.на, већ педагошка, да испит покаже не знање само по себи, већ његову примену на наставу, да сврха буде не јасиИаз подепАг, већ егисИепт или ееМсаппг. Како предавања у педагошком факултету, тако и семинари треба да буду удешени у овом правцу. На питање : зашто стварати нов факултет, кад бн се то могло ураднти и у садашњем философском факултету, одговара писац: ЈУ отеп е1 отеп }хаЂеГ. Имо и назив често несвесно н неосетно дејствују на садржину и битност ствари. Педагошком факултету сврха би била педагошка, као што је оним трима теологија, меднцина и право. Философском факултету нпје предмет само философија, већ он обухвата и друге. Ну како се философија с правом назива науком наука, која у најширсм смислу као ос!'алим наукама влада, то положај философскога факултета це одговара њеном достојанству. Она може без икаке штете да одбаци назив факултет јер је с правом свесна, да стоји над другим факултетима, да их тако рећи сматра као своје створове. А титула 1)г рћИ. тнме се само уздигла, јер би добила свој првобитнч значај, обележавајући, писмено или усмено, правога учнтеља науке, њеног ученика, унапређивача и растурача ; а у првом би се реду ограничпла на университетске ирофесоре. Да ли треба Бг. рћП. ? Никако. Наставнички сталеж има доста .титула, да може бити без ове. Мислимо, да мисли пишчеве, и ако су унрављене на немачке прилике, заслужују да буду и код нас прочитане. На другом је месту наставак расправе о васпитању абнормне деце, коју ћемо, као што рекосмо, прнказати, тад се сврши. У другом су делу белешке о неким школским питањима у Норвешкој (нов закон о вишим школама), Инглеској (о садашњем стању основних школа, и др.) и Француској (развитак француских основних школа за последњих година ; питање о школском надзору, о заводима за семинарске наставнике, и др). У трећем је делу приказ књиге : II. БгпсЈстапп, Уогвсћ1а§е 2иг Ее^огт Дев Уо1зкз зсћи1ап1егг1сћ18 тН ћезопЛегег ВегискзГсћНдипе Лез АгћеИзипкеппсћ^б. Кош^зћег^ 1896. Иисац^не самотеориски већ и практички износи предлог за реформу основних школа, и, што је занимљиво, нуди се да, са одобрењем школске власти, у својој школи окуша изнесене идеје. И ако, вели референат (К. Милер), не мислимо, да је питање о реФорми ове школе на овај начин решено, ипак га је Брикман јако покренуо, дајући нешто стварно, а не саме теорије, те се можемо надати да ће за овим ускоро доћи други предлози, који ће лакше омогућити остварење школске реформе. — За овим је приказ историје немачке књижевносги за женске више средње пгколе, од другог уреднпка „К. В., к ректора Ј. Мајера, коју је он израдио према начелима изнесеним у 2. св. „Н. В," а које смо и ми опширније приказали. Књизи је иун натпис: Јок. Меуег, КеМог 1п СгеГеМ, Беи1;зсће ћШегаигкитЈе Јиг ш 1 и 1 еге ипс! ћоћеге М9,<1сћеп8сћи1еп. МИ з1е1ег Вег1ећип§ аиЈгНе БекШге ћеагће11е!;. ТЈе1р21§, 1797. Приказ о овој књизи прештампан је овде

из 3. свеске ,,Беи1бсће бсћи1о". Референат (Н. Бетћке у Берлпну) је оцењује као иптересан и скроз ггодесан покушај и мишљења је, да може добро послужити и наставницима као ручна књига. За овим је краћи приказ књиге: 1)г. Сг.- ЕгбМГсћ ип<1 Л. бргосШојј' ^еиез КеаНеп Гиг тећгк1азб1§е Кпаћеп ипс1 Ма<1сћег18сћи1еп. Наппоуег, 1896., где су поред ваљанога текста и ваљане приложене слике и карте. На завршетку обеју ових свезака је уобичајени списак нових књига и расправа. М.

П.еуие реЛа^о^Јцие. ЋоипеИе зегге 1оте 1гепИете. № 2. Реуггег 1897. Први чланак фебруарске свеске') бави се наставом моралнпх поука. 0 томе се говори и у једном реферату мартовске свеске, написаном поводом извесног уџбеника за моралне поуке. Оба чланка признају вредност овог нредмета, али истпчу н тешкоће на које наилази настанник у своме раду. Ослонити се на уџбенпк значи у иеку руку умртвити наставу. Књига само казује, она једва да учи. Њена је реч хладна да нобуди осећање, а недовољно јасна да мисао обогати. За предавање морала треба жнва, топла реч наставнпкова; прпмери изабрани из најблнже околине ; тон и акценат причања који бп одговарао дечјем схватању. Одрећи се уџбеника значп, у многим случајевима, пасти у другу погрешку. Наставници нису увек способни да имнровизују лекцију из морала, и увек вредни да је сами спреме. Они врло често немају ни великог животног искуства, ни јачег историјског знања, нити се одликују дубином погледа на социјалне појаве. Књига је доиста ^ама за се мртва, алн и говор може да буде досадан, сухонаран, с погрешним изводима, незгодним примерима или лошим поређењима. Ваљан наставник и добра књига — то би био идеал француских иедагога. Али како сложнти то обоје ? Спреман и даровит наставник увек ће тежити да сам израћује своје лекције; добра књпга може проћи несрећно у рукама невешта наставника. Писап чланка говори и о читању изабраних комада од најславнијих нисаца и о невању и музици којима би се у деце изазивала естетичка осећања, а с њима у вези и тежња к добру. За обоје налази се и великих тешкоћа: поетска дела великих песника неће биги разумљива деци, а сједињење ноезије с музиком већином иде или на штету поезије или на уштрб музике. Најбоље је да за лектиру дечју, којом се унапређује настава морала, избор врше педагози и наставници у својим конференцијама, на основу свога искуства и познавања способности дечјих. Питање о предавању моралних поука у нас је скинуто с дневног реда. Једна струја унела је овај предмет у I и Т1 разред гимназије ; друга струја их је однела у заборав. За њима пзвесно нису зажалили ни ђаци ни наставници, што се више моралише у теорији, ма.њо остаје за практично руковођење омладине у њеним разноврсним акцијама. Сама наука треба да дисциплинигае ; школски живот треба да спречи

') а ргороб <3е Геизе^петеп!; <1е 1а тога1 раг К. Репе р. 97—108.