Просветни гласник

358

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

у ученива развиће лоших осећања. Непрекидан надзор над ученшџша, нрактитао унуство у конкретним случајевима, више родитељског поступања а мање судијског држања, коректно и доследно држање наставниково и вегов лични карактер — ето моралног васпитања. Што мање беседе, што више надзора ! Деца не греше што не знају шта ваља а шта не, већ с тога што ни код одраслих акција не иде за сазнањем, већ се разум често одоцни у оцени извесне акције. Доиста, бити моралан човек — наравно не претерујући у захтевима — не значи бити и моралист философ. Многи људи не знају ни азбуку морала, а имају моралности ; други моралним теоријама прикривају своје сиромаштво у моралним поступцима. Други и треКи чланак ове свеске (црква н сувр. француска; сенат и школ. завон) тичу се односа школе и цркве. Први је реферат о школи једног доминиканца (Утсеп! Маитш) а други извештај са седнице сенатске, на којој је одбијен покушај једног ројалисте сенатора да обори два основна принципа основне наставе у Француској : бесплатност и световни карактер. На завргаетку реферата Вшззоп с похвалном уздржљивошћу осуђује захтев поменутог доминиканца да с& школе даду на управу светтеницима. Пред тим захтевом све похвале француској револуцији, све апотеозе грађанској слободи и једнакости као да су прост маневер. Доиста има једна. већ проиграна тактика којом се конзервативни елементи служе у верској и политичкој борби: хвале се и претерани принципи слободоумља кад су мртви, да би се и најумеренијим живим начелима дошло главе. То не пролази не виђено, и Вшбзоп има право што не пристаје да по таку цену прими похвалу републици. Четврти чланак (рад одбора за јавну наставу за време револуције) нродужење је чланка из јануарске свеске, те се на њему нећемо задржавати. Пети чланак (наставник и старање о омладини) говори о користи удружења у којима би ђаци по свршеном школовању наставили своје образовање. Рад једног таког удружења састојао се у скуповима, конференцијама, посећивању музеја, екскурзијама, физичким веџбањима, књижевним и музичким вечерима и т. п. Писац чланка (В1ге(;) хвали овај нокушај, налазећи користи у заједници која зближава наставника и ученика. Потреба да друге учи изазива наставника да усавршава своју спрему. Тако се спречава пропадање талената, јер се не да маха нераду и апатичности. ТВацима се изласком из школе не затварају њена врата: настава и даље траје, непринудна, занимљива, у одмереној колнчини а уз нријатељски разговор. У нас оваким установама треба да одговарају продужне школе. На жалост, оне су терет и за наставнике и за ђаке. Такве установе не смеју доћи као наређена дужност: оне морају бити ресултат жеља ђачкнх и наставничких. Свака принудно-ст умањава драж учења, и где нриватна иницијатива постиже огромне успехе, државна организација једва животари. Разуме се по себи да без сталности и материјалне обезбеђености наставничке, без њихове моралне слободе нема нн напретка у раду на оваким установама. Сеи тога и наставник ваља да воли школу и наставу; коме је учитељска сулужба само с-редство за живот тај не може покренути младе духове на рад, нити одржати у омладине ностојану енергију.

Чланчић Виге(>ов показује сјајну перспективу : учитељ поправља себе и даје животом потврду речма; ђаци, жељни обавештења у нојединим научним питањима, непрекидно читају и уче, ослањајући се кадкад и на наставникова тумачења, ако књиге нпсу јасне. Њихов приватан и породичан живог постаје бољи; нарави и обичаји иобољшавају се, љубав према раду и уредности подиже и породицу и општину. У нас је ту тему изложио у једној нежној и идилској слици г. Милићевић (село Злоселица и учитељ Миливоје). Ствар заслужује пажње и покушаја; то је један светао појав : дружење наставника са ђацима, интиман тон којим је настава задахнута, нестанак оне званичности која наставу у основним и средњим школама чини онако немилом. * — У „Научној козерији" говори се о најновијим успесима фотографије, примени њеној на сликање предмета у покрету и о синематографу. — У рубрици „штампа и књиге" налазе се реФерати о делима : Б'етр1о1 <1е 1а у1е раг 81г Јоћп Тиђћос п СопбсЈепсе е! уо1оп(;е бома1е раг Ј. Шу1С0№. Оба се ова дела тичу васпигања : Прво је дело практичног морала, поуке за живот и упуства како да човек што срећније и боље проведе своје дане. Друго је научно разлагање коме за основ служи Спенсерова теорија да је друштво организам. У рубрици „хроника осн. наставе у Француској" саопштавају се све измене у законима школским, покрет у тколском животу, стварање разних хуманитарних школ. удружења беседе са разних конференпија, закључци са зборова школских и тп. „Весник из иностранства" доноси нам вести о стању наставе у разним земљама оба света. У њему има врло важних података, који могу интересовати и српске читаоце. Њих би ваљало засебно приказивати читаоцима „Просв. Гласника" као што се то и чини с другим страним листовима. Толико о фебруарској свесци. Ако буде прилике рећи ће се и која реч више о самом начину на који се уређује Кеуие реЛадо^цие, као и о општем карактеру француске сувремене педагогије.. Ј. Прод. Ветие т^егпаШжа! <1е Реп*е%петеп{, риШее раг 1а 8ос1е1е с1е 1' Еп8е1§петеп1; зирепеиг. А уп I 1897 (17-та). Рапв. Ова априлска свеска, донела нам је врлообилну садржину, коју ћемо укратко изложити. Због важности теме о којој први чланак говори на њему ћемо се дуже задржати. 1. Средња настава ц Америци, од 8. Неггеп-а (стр. 305-332). NаИопа1 Ес1исаИопа1 аззосгаИоп (друштво за национално васпитавање), одредило је 1892. комисију од десет чланова, која ће се постарати да прикупи сву грађу која се односи на целокупно средње-школско образовање и која ће у исто време послужити као основни материјал за извођење истога. „Комисија десеторице" одредила је девет под-комисија, опет са по десет чланова. Ове су под-комисије имале стручан карактер, јер се свака занимала само једном граном школског програма. На крају године ове су под-ко-