Просветни гласник

ПРЕГДЕД ШКО.

1ДСКИХ ЛИСТОВА

359

мисије лоднеле главноЈ еолнсији своје специадне извештаје, а комисија десеторице саставила је општи извештај и све то упутила Ђигеаи о{' ЕписаИоп. Сви су ови извештаји оштампани у засебну књигу, из које је писац овог чланка црпео материјал. У америчким школама не постоји одвоЈ 'ена основна од средње-школске наставе, школовање је континуално (од 6 или 7 до 18 или 19 година). Само последње четири годипе чпне виши или средњи курс. Према томе, радови лод-комисија обухватају комплетни школскп течаЈ", са нарочитим обзиром на последње четири године. Под-комисије имале су за дз г жност да обраде ових девет наставних група: 1. латинскп, 2. грчки, 3. енглески, 4. остале модерне језике, 5. математику; 6. физику, хемију, астрономију; 7. бпологију (ботанику, зоологију, физиологију); 8. Историју, грађанске поуке (тв^гис^оп стдие), политичку економију; 9. географију, географију физичку, геологију, метеорологију. За чланове ових комисија бирати су најкомпетентнији раденици из свих Удружених Држава, ирофесори универзитета или средњих лгкола, који су познати као стручњаци појединих наука. Свака од ових комисија имала је да донесе свој суд на ових једанајест питања: 1. У које доба, у току целокупног школовања, треба да почне изучавање оне научне групе којом се комисија занима? 2. Са колико недељних часова и колико година треба да траје учење те науке ? 3. Колико часова недељно и колико година треба одредити некој науци за изучаваље у последње четпри године школског течаја? 4. Којп одељци те групе треба да се третирају у комплетном курсу ? 5. Које би одељке те гране требало задржати за последњи курс (последње четири године) ? 6. У каквом облику и у коме обиму та група треба да буде заступљена у нријемним испитима за универзитет? 7. Треба ли да постоји разноликост у предавању те групе за ученике који ће пћи на унинерзитет; за оне који ће ићи у неку техничку школу, и за оне који неће ићи ни у једну ни у другу школу? 8. У коме добу треба извести бифуркацију, ако је иотребна? 9. Која је најбоља метода за предавање те групе у комплетном школовању ? 10. Који је најбољн начин да се покаже стечено знање из ове групе код капдидата за универзитет? и 11. У случају где универзитети деле овај испит на два одељка (прелиминарни п финални) одвојена интервалом од једне године, може ли се ириближно одредити најбоља граница између ова два испита? У чланку се сада у кратко третирају захтеви и начини предавања појединих група, а, ми ћемо изнети опште карактеристике укупног школовања. Свака је комисија радила свој посао засебно, без икакве везе са остмлим. Из свега изашла јеједнаопшта жеља : да се елементарни предмети сваке групе (свака комисија за себе) почињу што је могуће раније. Захтеви појединих комисија о обиму својих иредмета били су са свим скромни; одржата је праведна равцросветни гласник 1897. г.

нотежа између разноликих предмета, тако, да се не истиче ни један на рачун другог, јер сви утичу на развијање свих интелектуалних особина и дају ученицима у нотпуном значењу опште образовање. Као главно питање било је седмо за које су се све комисије сагласиле у негативнем одговору т.ј. не дозвољава се никаква разлика ни у обиму нп у трајању; осмо је питање по себи отпало. Највећи број часова једног предмета у иоследње четири године може бити четири, а свих часова у једној години недељно двадесет. Главна је комисија, на основу свих извештаја, саставила четири различнта програма, који укупно садрже сав матерпјал изнешен у пзвештајима посебних комиснја. Највећа разлика у ова четири програма долази од неједнакости времена за изучавање страних језика. Највише је, у општем извештају, иоклоњенапажња односима између средње наставе п универзитета. Средње школе Удружених Држава, све укупно, нису створене да спренају универзитетске кандидате; врло је незнатан проценат њихових ученика који се одају на универзитетске штудије. Њихова је главна функција да децу својих земаља припреме за животне тегобе. Има, без сумње, неколико приватнпх средњих школа које спремају узенике за универзитет, али им је број незнатан. Према томе, школски се програм завршује са свршетком народних или средњих школа. За ученике кој'и уредно сврше ове школе отворен је приступ на универзитет. Напослетку, комисија износи да ће се све ове нове жеље моћи тек онда постићи, ако се добију спремнији наставници него гато су ови. Она је изнела и неколико срестава за то. Великн број наставника могао би присуствоватн курсевима, који би се за време ферија отварали прп разним универзитетима. Тако исто, у свима местима где ностоји неки факултет или универзитет, могао би нреко целе године давати курсеве о главном наставном материјалу за наставнике тих места. Директор, за кога се претпоставља да потпуно добро влада бар једним предметом, може својим назорима помоћи наставницпма истога предмета. Најбољп наставницн сваког школског департмана, требало би да посвете неки део свога времена да номогну својим колегама, надзиравајући и критикујући њихов рад. 2. Други чланак доноси приступно предавање 8.. КосћеМауе-а, којим су отпочети часови литературе у школи лепих — вештина. Чланак носи назив: ,,1 ј ' епзе1 §петеп!; НШгаЈ-ге е(; 1'е<1иса1лоп (1е Гаг^з^е". ТЈвдоп (Гоиуег1иге с1и Соигз <1е 1лиега1,ш'е а 1'Есо1е (1е Веаих — АПз (7. поуетћге 1896). 3. Трећи чланак носи назив: 27 ипгоп јгапсагв с1ез игтегнИез Атепцие. Ту је оштампана приступна беседа при свечаном отварању исто-именог друштва, држата у Иаризу 8. марта 1897. Садашњи председник тога другатва, Иегге СоиТзегМп, путовао је мпсијом министарства просвете у Америку да се упозна са уређењем вигае наставе у амер. гаколама. Он је 1893. обишао америчке универзитете и том се ирилпком уверио о сталном и брзом шшредовању Удружених Држава. У исто доба пало му је у очи да француска цивилизација не заузима угледан положај, који би одговарао традиционалнпм сим47