Просветни гласник

862

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

6. Не прекрштај ноге, ни горе преко колена ни доле преко чланака, нити иодвлачп ноге под столицу, 7. Руке нека тп на столу буду скоро до да : ката; девом руком дрлш артију на којој нишега и полако је помичи колико ти треба. 8. Кад читаш п кад иишеш нека су ти очи најмаае 35 см. далеко од онога пгго читаш или пишеш.

У1. Како се треба чувати од заразних болести. 1. Сваки ученик који би лежао од заразних болести (богиње, шарлах, диФтерија, велики кашаљ, шуга, врућица, срдобоља, заразна окобоља и др.) не сме долазити у гаколу све док не оздрави. 2. Тако исто не сме долазити у школу ни онај ђак који станује у кући у којој има болесннка што болује од какве заразне болести горе поменуте, све док болест са свим не нрође. 3. Ученик не сме улазити ни у кућу у којој има болесника од какве заразне болести. 4. Ученик не сме ни сам ни у друштву ићи на погреб умрлима од заразних болести.

СТАЊЕ СРЕДШИХ ШКОЈМ БОСНЕ 0 ХЕРДЕГОВИНЕ на милениумској излошби у Будимиешти 1896. године саоиштио директор Гг. Кетепу у будимпешти (2е11;зсћгШ Шг с1аз Кеа^сћи^евеп) У стручпо-научном уводу „Главног каталога" који је издао главни изложбени бнро босанско-херцег. владе говори се понајпре о школама (стр. 58—54); у специјалном каталогу група VII говори о школама (стр. 204—220). Жз споменутог „увода" узимамо ово: За време окупације Босне и Хеговине затечена је јавна настава у тим земљама у сасвим запуштеном стању. Отомански школски закон од 1869. године могао се тамо извести у веома малом обиму. По том закону требало је, да се у свакој покрајини заведу Мектеби (четвороразредне основне школе, или боље вероисповедне школе). Руждије (четвороразредне грађанске школе, управо ниже реалке), Идадије (троразредне реалке) и Султаније (више гаколе), и у свима тим школама требало је да буде турски језик наставни језик. Вилајетска је влада трошила само на Руждије из нарочитог Фонда (школског), којим се у осталом неуредно руковало и никаква му се рачуна није знало.

Већ 1879. године наређено је политичким властима од стране босаиско-херцеговачке управе да школе поново отпочну прекинути рад. Да би се Бошњаци и Херцеговци придобили за војничку службу основан је те године цесаро - краљевско војничко дечачки пансионат у Сарајеву; 1880. год. отворене су у четири већа града (Сарајево, Травник, Бањалука, Бихаћ) основне гаколе, израђени засебни наставни планови и уџбеници. Подигнуте су многобројне школске зграде (види ниже), зашта су пронисане уредбе сличне онима у монархији, као год што се поступно старало и за образовање домаћих наставника. Жз привременог трогодишњег завода учитељског у Сарајеву изишло је од 1882—3. укупно 149 помоћника учитељских, од којих сујош у земаљској служби и то 50 нравославних, 42 католика, и 27 мухамеданаца. Из службеног извештаја узећемо дословно и ове податке: Средње школе. Тамо има овнх средњих школа: 1 потпуна велика гимназија у Сарајеву; 1 потпуна техничка средња гакола у Сарајеву; 10 трговачких школа; 1 још непотпуна велика гимназија у Мостару; 1 још непотпуна велика реалка у Бањалуци. Гимназије. Православна нижа гимназија, која је у почетку окупације била у Сарајеву, напуштена је 1883., јер је подизањем реалне гимназије 1879. год. постала залишна. Реална је гимназија 1883. претворена у велику гимназију. Семестралне матуранске сведоџбе признаје краљевско - мађарско министарство просвете и црквених послова под погодбом, да се ђаци при преласку на мађарске заводе подвргну пријамном испиту из мађарскогајезика, књижевности и историје; ц. к. аустриско министарство признаје их подпогодбом, дагимназију прегледа од времена на време стручан чиновник из монархије; хрватско-славонско - далматинска земаљска влада пак признаје их безусловно. Услед погодбе постављене од стране мађарске владе уведен је 1884. године на великој гимназаји у Сарајеву маџарски језик као факултативни иредмет. У реалној гимназији за мухамеданске ђаке уведени као Факултативни наставни предмети арапски, персиски и турски језик напуштени су 1883. год. због слабог наиретка; али је зато 1889. за теученике у великој гимназији место грчког језика уведен старо-арапски језик као алтернативно-обавезни иредмет. Матуранске сведоџбе сарајевске велике гимназије, у којима се налази оцена из старо-арапског језика место грчкога, вреде безусловно у Аустрији, Хрватској и Славонији, у Маџарекој пак