Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

863

вреде с ограничењем, да кад матуранти с таквом сведоџбом хоће да изучавају класичпе језике на којем мађарском университету, морају подожити накнадни испит из грчког језика. Године 1889. уведен је у сарајевској великој гимназији француски језик као факултативан аредмет, 1890. италијански а 1893. инглески језик. Иохађање те гимназије, нарочито у нижим разредима, тако је велнко, да се од 1890—91. прва два разреда морају делити на 2—3 параделнаразреда. Од 1893—94. постоји у Мостару ведика гимназија у којој сада има три разреда. Од 1882 године постоји у Травнику под уиравом језуита владичанска гимназија, спојена са семинаромза дечаке. За матуранте те гимназије поставља се сваке годнне мешовита испитна комисија из неколико наставника сарајевске велике гимназије); матуранске сведоџбе, добивене на основу испита пред таквом мешовитом комисијом а иод нредседништвом вдадиног заступника, вреде како у аустриским земљама, тако и у Мађарској и у Хрватској. Трговачке школе. Пошто су босанско-херцеговачке основне школе прешде први стадиум својега развића, покушадо се 1884—85. годпне с уређењем троразредне грађанске школе у Доњој Тузли, ади је и она опет напуштена, јер није имада више од 14 ђака. Увидедо се, да је потребно основати практички уређене заводе за одређену струку, чији је циљ могао народ разумети, зато су основане трговачке школе имајући на уму трговачки стадеж, као најзнатнији део градскога становништва. Ове шкоде, подигнуте у најзнатнијим градовима управо су грађанскс школе с комерцијалним образовним иравцем. У њима ученици добивају не само техничко-комерцијадно већ и опште образовање, те се тако спреме за учитељску и средњу техничку шкоду као и за ниже сФере Финансиске управе. Техничка средпа школа. Да би се за техничку сдужбу у њеним нижим и средњим сФерама спремиди згодни органи, основанаје у Сарајеву 1889—90. године техничка средња шкода. У њу се примају ђаци који су свршиди нижу гимназију, босанскохерцеговачко трговачку шкоду иди нижу реадку. Ова шкода има два одсека: грађевинарски (за будуће подире, за мајсторе друмова, геометре и за књиговође баштинских књига) и шумарски за будуће чиновнике ниже шумарске сдужбе. Сваки одсек траје три године. Велика реалка у Бањалуци. Она је основана у октобру 1895. с првим разредом и сада има укупно 65 ђака и то 38 правосдавних, 19 катодика, 5 мухамеданаца и 3 јеврејина.

Овде треба споменути и земаљску занатлиску школу, која је подигнута 1893. године за ученике, КОЈИ су с добрим успехом свршиди основну шкоду, да се стручно усаврше, ирема захтевима модерне технике, у разним занатима, као у стодарском, ковачком, кодарском, браварском итд. Школа траје 4 године. Наставом руководи директор с 15 наставника. Други вигии заводи. У више наставне заводе у земљи долазе још источно-правосдавна богословија у Рељеву, католичка богосдовија уСарајевуи шеријатска-судиска школа опет у Сарајеву. Данашње с тање школа: 1895.—96. Од старих мектеба (мухамеданске верозаконске школе), у којима се донекде нредаје и тумачи основна настава из народнога језикк, има данас 1005 — наспрам 499 из ирвог доба окупације, — даље од окупацнје на овамо основано је 25 реФормованих мектеба (Мектеби—Иатидаје), 41 медреса — наспрам 18 из ирвог доба окупације, — 168 оиштих основних школа, 79 источно-православних основних школа, 29 римокатодичких основних шкода, 2 јеврејске основне школе и 4 (немачке) приватне основне школе, 9 виших женских шкода (од њих су 2 градске, 1 источно-православна и 6 је основано од католичких конгрегација), 10 трговачких школа, 1 дар-улмуалимин-шкода (шкода за светско образовање соФта у медресама). Још има: једна земаљска учитељска школа, једна приватна учитељска школаза женске, 3 велике гимназије (1, за сад само троразредна), 1 велика реалка (до сада само са 1 разредом), 1 техничка средња школа, 1 католичка богословија, 1 источно - правосдавна богословија, 1 мухамеданска шеријатска-судиска шкода, 1 земаљска занатлиска шкода. После ове слике почећемо, с каталогом у руци, да разгледамо издожене предмете који се нас тичу, при чем се у напред може рећи да се општи утисак своди на речи : много, добро и депо. Поучна збирка дивних ручних радова многобројиих женских шкода разнога ступња и п-равца. има 330 бројева. Остављајући њу, набројаКемо у кратко најзначајније из обдасти јавне наставе. Спомињемо пре свега босанско-херцеговачку земаљску шкодску управу; она је заступљена с овим предметима: Шкодска карта Восне и Херцеговине, накојој су обележени сви наставни заводи у земљи. Седам дијаграма с поучним статистичким подацима школским и за наставништво; ту су две табдице у бојама што представљају суксесивниразвој посећивања средњих шкода од 1879.—80. до