Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

36&

учила у рачунској 1897. години. Истој гимназији подарида је окр. скупштина прошле године 600 динара за исту сврху. Доиста леп зпак пажње! На дан 20., 21. и 22. маја ов. год. правили су ученици врањске гимназије са својим наставницима излет у Лековац. Г. директор и наставници лесковачке н. гимназије били су толико предусретљиви, да су се побринули за дочек и ученика и наставника. Г. директор гимназије уступио је гимназ. салу, те је у њој, иа дан 21. маја, врањски гимназ. невачки хор приредио концерат. Притежаоци велике и нове Фабрике гајтана Ноповић и кумпанија били су толико добри те су, и ако је 21. маја био празник, ипак наредили да Фабрика у пуном јеку ради, само да би ученици могли видети не само мртав механизам него и цео непрекидан рад ове велике Фабрике. Поједини чланови кумпани.је, а нарочито г. Илић, објашњивали су радове појединим одељеапма. — Управник ткачке школе наредио је те су раденице, и ако празник, ипак радиле на разбојима, само да би ученици могли видетн и рад појединих справа. —• Општина лесков. дала је 50 дин. на дочек ученика. Управа врањске гимназије сматра за дужност да изјави своју благодарност на онако лепом и пријатељском дочеку, који су им указали: директор лесковачке н. гимн. г. Коста Ивковић и наставници исте гимназије; Поповић и кумп., а нарочито г. Илић, даље управпнк ткачке школе г. Г. Пришић, општина ./1есковачка и грађани града Лесковца, који су у онако лепом броју посетили наш концерат. Врање. Уарава врапске гимназије. II 0ДГ0В0Р иа II „ИсправЈ^у" г. С. тЛозами^а*) Од 36 тачака, воје је г. Лозанић изнео у првој својој »исправци«, сведена је II његова »исиравка* само на осам, за остале пак спорне тачке вели, да вреди »све оно« што је »у првој исправци казао«, а колико то вреди, показао сам и ја опет у моме нрвом одговору. **) У другој својој »исправци« додирује г. Лозанић ога длтања : 1. 0 подели хемије на општи и специјални део. У првој »исиравци« тврдио је г. Лозанић да је погрешно ако се у хемији оишти део од специјалног сасвим не одвоји. Сад, то не тврди више већ и сам признаје како заиста има уџбе*) Просветни Гласник 1897. г. стр. 298. **) Просветни Гласник 1897. г. стр. 177. Ј ) Уредништво је штампало још и овај одговор, јер је реФеренат хтео, по нраву, да има завршну реч.

ника, у којима је прнмењен, онај други метод, који је по моме мишљењу бољи за ученике средњих школа од онога, кога се г. Лозанић придржава. »Али колико треба пздвојити од ошптих појмова у општи део, е вели г. Лозанић »ту су мншљења подељења: једни издвајају само неке најонштије, а остале излажу у посебном делу носле подесних података; други опет издвајају већи део општих појмова/ и. т. д. Тиме што г. Лозанић сад не тврди више, да је „аогрешно другојаче радити" но само онако како ,је то у његовој хемији изложено и тиме што сад допушта, да о томе нитању могу владати разпа мишљења, г. Лозанић и нехотице је признао, да његово мпшљење у I »исправци« о методу изучавања хемије, није правилно било а у исто доба о једном спорном нитању бар смо се у главном споразумели. Сад би имали ближе да расматрамо добре стране и мане једнога и другог метода за изучавање хемије у средњим школама. Али о томе специјалном питању може бити говора и другом приликом, за сада само да напоменем. да иије истина оно што г. Лозанић тврди, као да ја тражим да се увод хемије »сведе скоро на нулу.« Доказ о томе налази се у моме реферату. Г. Лозанић пребацује ми у исго доба, да сам »учинио велику неправду сени највећега учитеља хемије*, кад сам онај метод у изучавању хемије кога се г. Лозанић ио Хофману придржава, »онако оштро осудио.* Да г. Лозанић није случајно сметнуо с ума, да се хемија у нашим средњим шко.шма не може предавати на онај начин, како је Хофман иредавао својим слушаоцима на берлинском универзитету, заиста би ме поштедио онога неумесиог и неосновапог пребацивања. Г. Лозанић напослетку тврди, да моје искуство »у шеснајстогодишњој пракси наставничкој, које у гимназијама, које у војној академији и наиослетку у великој школи" — »не може бити меродавно." Према томе изгледа вао да је искуство г. Лозанића у томе погледу меродавније, можда с тога, што он није био наставник хемије у средњим школама ? Ако је тако, онда нека ми се опрости, што сам се усудио, да се и на моје паставничко искуство позовем. 2. Г. Лозанић упоређује угљену киселину и теорију атома и молекула с једињењима као што су амонијум-хидрат и силицијумове киселине и с аргоном, па вели, ако се неби допустило, да се у једнол уџбенику за средње школе говори и о недоказаној конституцији амонијум-хидрата, силицијумових киселина и аргона онда исто онако не би требало говорити ни о угљеној киселини па ни о атомској теорији. Што се тиче теорије атома и молекула, она се не може упоредити с неаналисаним једињењпма и неким претпоставкама о саставу неаналисаних једињења. 0 екзистовању угљене кпселина пак, нисмо као код амонијум-хидрата и код силицијумових киселина поглавито само на соли упућени. 0 екзистовању угљене киселине имамо доказа и у карактеристичном понашању раствара угљендиоксида у води према лакмусу. — Па и о угљеној киселини, да поетоји, не би треоало онако поуздано тврдити, као што се у хемији г. Лозанића тврди. У осталом г. Лозанић у другом издању његове Хемије не само да не тврди више како >Аргон стоји ирема азоту онако као азот ирема кисеонику," већ и не говори више о томе телу, значи да је од мојвх напомена у овом случају уважио више, но што сам тражио.

-.8"