Просветни гласник

РАДЊА ГЛ.АВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

883

им је различна. Тако на ир. у веџбаљу за презенат глагола. 3. конјугације долазе у ирилерима и глаголл 2. конјугације (на пр. Уев1л§1а 1епчм 11 и т. д.ј Овим се спајањем истиче јаче разлика у н.иховом мењању, па се на тај начин најбоље уклања оиа збрка, у коју ученицн баш због привидне сличности њихових основа по досадашњен груписању упадају. Нарочито је од велике важности овако упоредно понављање код оних врста речи, које својим облицима врше двојаку или тројаку функцију. Тако на пр. заменица 18, еа, ј(1, врши тројаку службу у говору, и то 1.) служи као заступница личне заменице трећега лпца, и за ово се примери налазе у в. БХХХ; 2.) казује се њеним генетивом сингулара ешв наша присвојна заменица његов,-а,-о, њен,-а,-о ; њезин,-а,-о, ген. р1. еогит, еагит присвојна заменица њихов, њихан; примери за ову функцију налазе се у веџбању одређеном за присвојне заменице БХХХ1. и из иримера, које ту писац наводи, као : „Беит со§1108стш8 ех орепћив егиз. 18. А1ехап(1ег етздие орега рег ти11а ваеси1а ађ отпИзик се1е1)гап1иг." увиђа ђак тачност и исправноот правила, које је истакао г. Малина у својој граматици § 98., 2, где не учи, да су ета,, еогит, еагит присвојне заменице, већ генетив (присвојни в. § 86) од заменице 18, еа, 1(1. (Правило гласи : Наша заменица трећег лица његов,-а,-о, њен,-а,-о, њезин,-а,-о, казује се генетивом 8И1§. заменице 18 дакле ешв, а заменица њихов,-а,-о, њихан, њихна,-о облицима генет. р1. еогит, еагит. Исто тако прецизно иравило износи се у § 101. Дод. за нашу заменицу „чији".); 3., врши службу показне заменице, и то детерминативне, а нримери за њу налазе се у БХХХУ. У српским примерима намењеним присвојним заменицама, имл поред примера е нашом заменицом пегов, њен, његов и ради понављања нретходнога веџбања један пример за' 18 као заступнице лич. замен. 3. л., који гласа 36, 4.: „Песме Хорацијеве су прекрасне, читајте их марљиво;" а у в. 38. поред примера за детермииатив и зарад понављања ове примере за нашу заменицу њен, њихов 3. „Велик беше углед Уликса и Нестора код грчке војске; слава њихове разборитости и речитости беше врло велика." 8. „Врлина је прво благо човеково; њена је слава вечна." Тиме, што г. Малина тој заменици према њеним фактичким функцијама одредио место у својој граматици у §§ 96., 98, 2. и 100. одужио се само науци, а што је према тим функцијама удесио и веџбања и у сваком потоњем се сетио и претходнога испунио је само захтев здраве педагогије. Г. Лекић скупио је све у 28. веџбању, заборавивши, да г. Туроман у 5. издању своје граматике о заменици 18 не говори у једном §-у, већ у три, и то у § 75, 2, у § 77. пр. 2. и у § 78, 4. У последњем §-у износи г. Туроман ову заменицу под именом Детопв^гаИушп не обзирући се на науку, која ту заменицу увршћује у (МепшпаИуа. У осталом неће се тиме науци баш наудитп, ако је крстимо ДетопвЈгаИуит. Горе је, што је и у 5. издању Туроманове граматике остала вићв!. упитна заменица дшв, <ји1с1 са оним плуралом, од кога су побегле све новије граматике, а г. Лекић није се потрудио, да бар један пример нађе, којим би тај илурал утврдио. Из овога се види, да није г. Малина трпао у своју читанку градиво на дохват, него по начелима здраве педагогије. Осим тога је прикупио грађу, која

је толико пуна садржаја, да ће у исто време веџбати и представљање и мишљење. Већ између примера IV. деклинације појављују се омање басне, ове се после све чешће јавл^ају, доциије долазе ириче, анегдоте, разговори, па најпосле п стихови. Оваквом примамљивом садржином развија се у ученика заинтересованосг за изучавање облика, док су иа против досадашњи сухопарни примери с испрекиданон садржином само морили иамет његову, те се нису без узрока тужили, како их учитељи латинскога језика само муче и море учењем облика празне садржине. Сем тога овај прости метод, кога се придржава г. Малина, чини да прелаз к читању класика не буде ни најмање тежак, те ће читање Непоса и Цезара, ако се овај уџбеник код нас усвоји, ићи и лакше и брже, него што је то до сада било, само ако се буду савесно прелазила шгива ове читанке и пазило на то, да ученици добро науче на панет све речи, на које наилазе у читанци; а то могу, јер број речи у појединим веџбањима је тако мален, да се без велика труда да савладати. Примера ради наводим само број речи из I веџбања, које је намењено првој деклинацији. Код г. Малине има ђак за" чланак „земља, месец и звезде" да научи само 18 речи, а. код Лекића нма да научи за прво веџбање 74 речи. За увеџбање првих 10 задатака у Лекићеној читанци мора ђак научити 557 речи. Да ту о чврстом знању тих речи поред лекција из других предмета не може бити говора, је више него јасно ; таквом иреоптерећивању младежи треба стати на пут, ако нећемо да се од њих створе умни богаљи. Кад већ упоређујем количину вокабула, ваља да се осврнем и на количпну самога штива. У читанци Лекићевој ина за превођење с латинскога језика на српски и обратно по 60 бројева, а у читанци Малининој има за превођење с латинскога ва српски 153 броја, а за обратан превод 58 бројева. Према овоме изгледа, да је у г. Малине у првом случају за 93 броја више, а у другом за два броја мање него у Лекићевој читанцп. Ну ова.ј привидан вишак у бројевима, није у исти мах и вишак у грађи. Јер 153 броја, Малинина штива износе ' 1 / 3 штива Лекићева, а 58 бројева Малинина штива износе мало мање од '/ 2 штива Лекићева, а таква се количина да лако савладати. Најпосле у примерима, какве износи г. Малина у својој читанци налазе своје хране и душа и срце учениково. Ту налазимо описа природе у њеној разноврсној лепоти и краеоги, поједпни велики људи описани су кара.ктеристичпо, њихова јуначка дела и врлине иохваљене, њихове грешкв иокуђене, у крагко, таквим штивима писац уздиже душу ученика, оплемењава њихово срце и гледа да у н> улије и искрене човечности. Морам признати, да је садржина целе књиге г. Малине учинила на ме леп и здрав упечатак и да је писац потчуно одговорио ономе старом начелу: Отпе 1иН( рипс1ит, цш лпвсшк пШе <1и1с1. И у читанци г. Малине има кратких реченица као код Лекића, нарочито у веџбањима са срискога на латински, али је садржина тих реченица озбиљна и занимљива, тако да ученика често подстиче на размишљање. У њима су врло често исказане зреле и лепе мисли, а при томе нису нејасне или претеране. Често су то пословице илп изреке славних људи из старога