Просветни гласник

382

Ине!., 3.) Погодбена реченица; види XXXVII ир. 3. (Опет узалудан пут). у ХИ, 9.) Последична (консекутпвна) реченица; в. ХХХУ1 ир. 10. (Опет исто путоваље). 1ђ1<!., 10.) Зависно упитна реченида в. XXXVII, пр. 7. у Х1Л1, 6.) Зависна угштна реченида в. ХБ1 пр. 10. ЉЈ4., 7.) Последична (консекугивна) реченида в. Х1Л пр. 9. у ХСГУ, 3.) када Римљани итд. (Овде је темпорална реченица с индикативом : Коташ спт т 1ис1и егап!; а напред у XXXV, 8. смо видели темиоралну реченицу с конјунктивом без објашњења као и овде). у Х 1ј У , 5.) Последична (консекутивна) реченица упор. ХШ. пр. 7. (Опет узалудно путовање). у Х11Л Т 1, 5.) Зависна упитна реченица упор. Х1Л1 пр. 6. (Оиет узалудан пут). у Х1Л Г И, 5.) Намерна (финална) реченица да се не поткопа. у ХШХ, 7. „ П, 1. , Ш, 1. „ Ш1, 4. „ XIV, 2. „ IV, 3. Каква реченица? (Шта вреди ово „ КУП, 5. питање? Ученик одредиће да су то „ 1ДЧП, 6. зависно упитне, или Финалне, или „ 1ЛХ, 5. консекутивне реченице — али му „ 1_Х, 4. је слаба корист од тога знање, ако за њихов превод не зна правила сопзесиИошз 1етрогит. Из овога се види, да све ове напомене Лекићеве вреде онолико исто, као да ту нису, те је паметније изоставити их, као што то чине и пиоци других читанака, знајући, да је за тумачење свију ових језиковнпх појава дозван и надлежан сам предавач. Сем тога имам да напоменем, да је крајве време, а да се прекине она стара песма о сопзесиИуит, XII 6па1е, и! 1етрога1е, и! сотрагаИуит, сит 1етрога1е, сит саиза1е итд . итд. Свезе нису ништа друго него просте копче, којима се везује једна реченица за другу. Са свим је погрешно оно средњевековно Лекићево: и! Ипа1е тражи конјунктив, и1 сотрагаИуит захтева индикатив итд., као да начини у реченици зависе од свеза. По моме су ту са свим друге чињенице, које утичу на начин у речениди. Ако не упутимо ђаке на то, да суди у каквом односу стоји споредна реченида према главној, неће он никад знати њихову нарав, те неће моћи одредити, треба ли да стави конјунктив или индикатив. Ни за чију љубав нећемо тај устајали метод одржавати и подгревати у нашим школама. Најпосле мора наставнпк иазити и на унутрашње искуство, на морално осећање и на суђење дечје, па ■го оживљавати, регулисати, утврђивати ; за ово су подесни, норед дисциилинарних средстава, у језиковној настави, моралне поуке у читаначким чланцима, моралне изреке, басне и прпповетке из оиште историје. Такво се градиво не налазп у Лекићевнм примерима. То су у главноме мане Лекићеве књиге, које јој ни мало не служе на препоруку. Латпнска Читанка г. Малине, коју сам добио на оцену битно се разликује од примера г- Лекића. Он

се је трудио, да одговорп задатку латинскога језика у средњим школама прсма данашњим реформама и у томе је потиуно успео. Ова се разлика види одмах у почетку, јер нам писац у другом веџбању, коме је натиис „Земља, месец и звезде", и тако псто у трећем веџбању, коме је натиис „Шумар" износи низ реченпца, направљених од речи прве деклинације и у сваком су чланку псцрпени сви цадежи, а све реченице у њима односе се на горе означене предмете и граде једну целину. Тога се правца држи иисац у целој читанци, разви"јајући садржину и унутрашњи склоп појединих штива ирема способности учениковој, која постепено расте. Овакву обилатију и развијенпју садржину омогућио је писац тиме, што је одмах у почетку унео у веџбање глагол, а глагол је душа реченпца. У свима веџбањима је хвале вредно то, што се писац свуда доследно држп педагошкога начела, ди се у новини аотоњега стуања свакад аонавља оно, што је било раније, те је тиме учињен крај оној старој и укоченој теоријп, која тражи, да не сме у скуаине аримера доЛи ни један иример, у коме нема речн с оним облицима, за рад којих су такве скуаине аримера склоиљене. Кад оваквих педагога Бекерова кова састоји се изучавање језика у бескрајном склањању, спрезању, изучава се цела граматика систематпчно до крајњих ситннца. Ну сав тај рад као што смо виделп, био је мучан и готово бесплодан. Учила се наука о језнку у место самога језика. Није се улазило у сам језик, него се просто учила апстрактна правила, радило се дакле по некој шаблони, не дотерујући је ни мало ирема практичној нотреби и нрема циљу, због којега се језик учи. Нема сумње, да је бпо овај пут погрешан, јер није водио к томе, да настава буде темељита, а темељита је само онда, кад се свему положп чврста основа, кад се све доцнпје ослања на оно, што је било раније, кад се непрестано везује једно с другим све оно, што је међу собом сродно или слично. Да је г. Малина у својој књизи потпуно одговорио овим иедагошким захтевима, ево доказа. Већ напред сам казао, дајеглагол душа говора;око њега се нижу остале врсте речи као око свога стожера. Пошавши у првом веџбању од простих облика глаголских (ћк1. ргаез., т1. и ћпрега!.) положпо је писац чврст основ за остала веџбања и одговорио у исти мах и том иедагошком захтеву, да му у почетку буду примери такви, у којима се латинске и српске конструкције иодударају. Као што се у сриском језику простим личним глаголским обликом може изказати реченица без заменичког подмета, ако на њ не пада сила мисли, тако исто бива и у латинском. Тек у примерима за III. деклинацију наилазимо на омање особине, које ученик у толико лакше савлада, што му се иста особина у више примера износи, као што је на пр. с1а1. 1та1. у в. XIX. 2., 10., у срп. в. 14., 2., у в. 17., 15 итд. На такав датив наилази ученик у лектири класика врло често (на ир. код Непоса одмах у предговору четири пута), па је за цело иотребно, да се што пре увеџба. У сваком веџбању понавља се увек оно. што је било у претходном, а ни у једном штиву нисам опазио, да би дисац учинио скок, износећи такав облик, који би био ученику непознат. Од неоцењив.е вредносги су оваква понављања у случајима, где се тичу сличне основе, а промена