Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА 1ГРОСКЕТПОГА САВЕТА

381

5.) р1издиатрег!'ес1 :шп и 6.) Мигит II., те је само њихова гола имена изнео, извршио је г. Малина у §. 111. иоделу латинских временских облика с обзиром на разлику између несвршене и свршене радне, те по њему добивамо овакву прегледну поделу: а.) За време радње несвртене и.) у садашњости ргаезеиз /^•) У прогалости 1шрегГес1ит У-) У будућности 1'и1игит I. I).) За време радње свршене и.) у садашњости рег!'ес1;ит ^.) у ирошлостн р^издиашрегГес^ит У-) У будућности 1'и1игит II. У наиомени вели још: Наше време иређаите свршено казује се у латинском језику иерфектом, те је латински иерфекат уједно и аорист. Узмемо ли на ум, што г. Малииа извоси код нерфекта, да је оно време радње свршене у садаптњости, онда ће бити свакоме нојмљиво, даје од иасивне радње иерфектне на ир. ,разорен је био " резултат у садашњости , разорен је", па ће по таквоме објашњењу и слабији ђак оба облика, где то устреба преводити са (1е1еШз ез1. Најиосле је г. Малина лепо казао у својој граматици § 107., да се по трајању радње глаголи лат. језика не могу, као у српском, тачно поделити на трајне, тренутне п учестане; јер се у латинских глагога трајање радње не истиче већ самим обликом, као што је то у српском. Ко не види на пр. разлике у томе, кад се каже „ хваљен сам " — и „ иохваљен сам " ; прво као трајна радња значи 1аи(1ог а друго као радња свршенога глагола значи 1аиЛа1из зит. Из овога видимо, да је г. Малина у својој граматици обраћао пажњу на особине српскога језика, а то г. Туроман учинио није. Тако што су свар синтаксе а никако морфологије облици конјунктива, који се у извесним случајима исказ У,1У У српском језику са свим другим временом него што је у латинском језику. Такве особине мора опет иаставник иротумачити у нижим разредима, где се учп само наука о облицима, својом жпвом речју, а није им места у морфологији већ у синтакси. У томе се слажу обе наше латинске граматике, не додирујући се таквих особина већ износећи најобичнији облик. Да видимо, како је г. Лекић протумачио овакве особине у својој ведбанци, како су се уиознали ученици у његовим напоменама с употребом разних конјунктива, као што су : сошипсИтиз ро^епНаИб, итеаИз, (1еИ1)егаЦуиз, Јивбгуиз ћог1а(;хти8, сопсе881уи8 (1и1)ИаИуиб итд., како је објаснио ону ваасну особину латинскога језик ^сопбесиИо 1етрогит". Слободан сам иснисати овде све његове наномене, које амо иду, а да се види од какве су вредности. Тако пише он у бр. XXXI, 4.) конјуктив жеље: била ти! (тиме писац није нигата казао, јер према нарави жеље употребљава се или конјунктив ро4епНаИб или ћтеаИб и према томе и различита времена!). Ил<1. 5. 8ј (ако ?!!) са сошипс!. 1трег1'есИ = да и презенс; са сошсис!. р1из^иатрег1. = да и ирефект: 81 с. 1. б. еавеп! сопсогЛев да су грађани међу собом сложни; 81 аМепИ Гшвзеп! да су били иажљиви. (Да се ово може казати у српском иогодбеним на-

чином уз свезу „кад", г. Лекић не спомиње, а тако исго не казује, да су то иреалне погодбене реченице и која се само времена у њима уиотребљавају; све то оставља дакле да то наставник иротумачи. Пп<1. 7.) Зависна упитна реченица у латинском стоја у конјуктиву. (Ту је баш иотребно, да се истакне разлика у уиотребљавању времена у сриском и у латинском и да се објасни ученику сопбесиИо 1ешрогиш. То је дакле онет остављено предавачу.) у бр. XXXII., 9.) Зависна уиитна реченица 1в. XXXI ир. 7.; у бр. XXXIV., 1.) Латински конјунктив ргаебепИб преводи се (понајвише) заиоведним начином. (Зар се може овако правило изнетп пред ђаке ?) 11)1(1. 3.) Ш кад показује намеру, стоји са којуктивом : 111 6па1е (намерно). [Да се у овим реченицама опет не слажу српска времена са латинским иисац не казује. То је опет случај за сопбесиИо 1ешрогит.Ј у бр. XXXV., 5.) Погодоена (хииотетичка) реченица; п!б1 (= 81 поп ако не, да не: 1аи(1агеш, 81 1 $погагеш хвалио бих, да не знам; упор. XXX. пр. 5. (Хоће ли бити и овакав иревод добар према пшпчевом „ако не" : Хвалио бих, ако не знам?!! У овој врсти иогодбених реченица не може шб1 никад значити „ако не", него „да не" или „кад не" с кондиционалом српским). ЉМ. 6.) Намерна. (финална) роченица: да ноправи; да се сиасе (сачува); види XXXIV пр. 3. (а тамо неће ђак ништа видети, као што смо нанред истакли). Пж1. 8.) Када Александар....; темпорална реченица (показује време). [Зашто је у њој конјунктив имперфекта, нисац не казује. И то је баш најобичнији случај где се у темиоралним реченицама употребљава конјунктив и то само имперфекта или плусквам-перфекта; али о томе писац ништа не помиње, већ оставља ученика својом напоменом у тој заблуди, да сваку реченицу темноралну, која се у срнском иочиње са „ кад" иреведе са сиш и с сопшпс!. а овамо има реченица, у којима мора бити индикатив]. у бр. XXXVI., 10.) и! кад показује иоследицу стоји с конјунктивом = да, тако да : и! сопбесиИуиш (последично). [Овим није иисац ништа казао; јер се и у њима не слаже увек српско време с латинским, а у лат. ваља осим тога обратити нажњу и на то, је ли време уиотребљено у сиоредној реченици апсолутно или релативпо; у нрвом случају може бити у лат. ргаеб. или рег!'. сопј., у другом долази оиет сопзесиИо 1етрогит]. у XXXVII., 3.) Погодбена реченица 81 да; уиор. 9. (ученик ће загледати, а тамо ће наћи „да" упор. XXXV. нр. 5., и овде наћи ће оио, што смо горе нсцисали — па знаће онолико, колико би знао, да није 1у наномену тражио). у XXXIX, 2.) иИпат р1асеаНб о да се допаднете (жеља) = допали се. [Види нашу напомену горе уз XXXI, 4.] Пп<1. 3.) Намерна (финална) реченица; унор. XXXV пр. 6. (Одавде путује ђак опет у XXXIV пр, 3. где не- налази опет ништа). у ХЦ 2.) Намерна (финална) реченица; види XXXIX пр. 3. (Опет исто путовање).

50*