Просветни гласник

380

то мало по мало постати са свим његова духовна својина. Одгајимо ди на овај начин у деци самостал ност, онда им не требају бескорисне напомене, које нису ништа друго до штаке. А штаке су само за то, да одрже хрома и богаља. Истина је за овакво иредавање потребно 1.) подесна књига, у којој је грађа распоређена тако, да се у новини аотоњега стуиња свакад аонавља оно, што је било раније, и то налазимо у читанци г. Малине ј 2.) вичан и спреман наставник, — неспремноме, мислимо не ваља ни поверавати наставу, и 3.) да ааставник посвети својој служби највећу ревност, јер ће тиме и својим ученицима дати више живости и воље к раду. Не оживотворава онај наставник, у кога се образовање уставило, укочило, који не мари за напредак нити свој нити поверене му школе, нити му је, што је најжалосније, познато оно, што су други урадили за такво унаиређење школске наставе. Начело природности одлучује колико и како треба предавати и учити; а томе начелу није ни мало одговорио г. Лекић у својој књизи. Настава треба, да се развија у свези, без аразнина и скокова, да води од лакшега к тежему, али никад да не прегони меру. Загледамо ли у ирво Лекићево вецбање, колико је ту погрешака против тога правила. У њему има 21. реченица намењених у веџбаву облика прве деклинације. Латински језик има у сваком броју (уједн. и множ.) шест падежа, али у свима тим реченицама наилазимо само на номинатив, генетив и датив. За акузатив, вокатив и аблатив нема ни једнога примера. Наше је мишљење, да су примери за то, да се у њима упозна ученик с употребом свих облика. Друга је погрешка, што је писац унео у реченице и придеве, те ученик мора на пр. учити 1>опиз, Ђопа, Ђопит, а ту је скок у другу деклинацију о којој није још ништа чуо. Да је г. Лекић своја веџбања почео глаголом као г. Жалина, био би глаголском рекцијом омогућио, да се у веџбању за прву деклинацију исцрпу сви падежи, те не би било онога скока с придевима и оне непотпуности у падежама. У опште није г. Лекић у својој књизи поклонио глаголу ону пажњу, коју он заслужује. Оставивши га тек иосле свих веџбања за именске облике, отежао је нагомилавањем расноврсних облика латинскога глагола не само њихово изучавање него и њихову употребу у реченицама. Кад узмемо на ум дн цео овај комплекс разноврсних глаголских облика улази по Лекићевој књизп тек у другу половину школске године, онда није чудо, што се ти облици у тако кратко време и при тако скученом броју часова не могу никад тачно савладити, те опажамо, даје баш ова претерана нагомиланост ученика заморила, да му је тегову природну веселост и његову свежину душевну одузела. У томе је г. Малина ударио са свим рационалним правцем, уневши између појединих одељака именичке и придевске промоне облике презента и имперфекта, и после свршене именичке и придевске промене потпуну промену глагола еззе и његових композита. За то су му и примери у веџбањима за заменице и бројевнице постали богатији и сложенији, а ученику је пружена могућност да утврди како знање глаголских облика тако и њихову разновсиу употребу, нарочито што се иасивних и конјуктнвних облика тиче. Пасивни облици, којима се латински језик тако радо служи, ретко се употребљавају у српском

језику, а конјунктивних, изузимајући погодбенога начина, српски језик са свим нема, већ их ионајвише исказује индикативом. Употребл авање пасивних облика олакшано је до душе у нашим школама тиме. што се с њиховом уиотребом упознавају ученици већ у III. разреду у немачком језику; али и ту је погребно као и у латинском, да се у иретеритима истакне она особина срнскога језика, који у приповедачком слогу радо употребљава пасивне облике презента у место перфектних, а пасивне облике перфекта у место плусквамперфекта. Тумачење ове особине спада у синтаксу, која се предаје тек у 7. и 8. разреду, а у 5. и 6. разреду, где се изучавају само облици, мора на такву особину показати наставник за време предавања; јер граматика у одељку, у коме се излажу облици, не сме износити такве особине, већ мора ставити оне облике, који се нодударају и поклапају с истим облицима у српском глаголу. Ту се битно разликују граматике г. г. Малине и Туромана. У српској граматици на пр. учи ђак, да се трпно стање слаже од времена глагола бити и глагола, јесам и од трпног придева онога глагола. од којега се хоће то стање. Образац за пасивну промену гласи у српским граматикама, (Даничића, Новаковића, Стојановића итд.) овако: Начин неодређени: бити хваљен. Време садашње: хваљен сам (ја сам хваљен). Начин заповедни: хваљен буди (буди хваљен). Време пређашње несвршено; бејах, бех хваљен (хваљен бејах, бех). Време прошло: хваљен сам био (био сам хваљен). Време давно-прошло: није у обичају. Бреме будуће: хваљен % бити (бићу хваљен). Прилог времена садашњега: хваљен будуЛи (будући хваљен.) Прилог времена прошлог: хваљен бивши (бивши хваљен). Господин Малина у својој науци о облицима износи поред латинских иасивних облика горе номенуте облике српске, наслањајући се дакле на српске школске граматике, али не испушта из вида ни то, да латински пасивни облик има и рефлексивно значе&е, те стави поред горњих облика и други хвалим се итд., а тим се обликом у српском језику описује трпно стање, и сем тога меће г. Малина и облик хвале ме итд., којим се обично српски језик служи, у коме је пасив у опште редак. А шта ради г. Туроман ? У његовој граматици износи се само један облик, и то за презенат: љубим се, за имиерфекат: љубљах се, за футур I. љуби&у се, и перфекат: љубљен сам (дакле управо облик пасивнога презента, који у прииоведачком слогу врши у сриском језику службу само заменика иерфекта), за плусквам-перфекат: бех љубљен (дакле облик имперфекта), за футур II. будем љубљен итд. Да је овако изузетно изношење облика нетачно, више је него очигледно и не може се правдати. Најпосле омогућава и Малинина наука о облицима, да ученик схвати ову замену једнога времена с другим тим, што ,је г. Малина извео поделу латинских времена тако, да она служи као чврста нодлога синтакси. Док је г. Туроман у §. 84. просто казао: у латинском језику нма шест времена, која се зову: 1.) рхаевепз, 2.) 1трегГес1ит, 3.) Шигит, 4.) рег1'ес1ит,