Просветни гласник

РАДН>Л Г.1АВН0ГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

379

Од како латински Језик ниЈе више Језик, којим се научењаци служе, ни једини циљ формалнога образовања, и од како се више не мисли, да један добар филолог може све постати, свела се његова задаћа на читање и разумевање важнијих писаца и на језикословно и логичко образовање. У томе и лежи језгра свију рефорама, које се од некога доба уводе по средњим школама, што је дало повода погрешноме мишљењу неких протпвника класичкога правца, као да се тиме иде на то, да се из средњих школа истисне учење класичких језика. Ну они ка.о и до сада тако и даље остају и јесу најизврсније васпитно средство и иајпотребнији кључ за све оне науке, које имају своју основу у старини, као и најбољи начин, да се младеж навикне на јак душевни рад и логичко мишљење. Али како данас учењу латинскога језика није више циљ умети говорити латински, као што горе поменусмо, него само с разумевањем читати класике, то граматика н примери за веџбање морају бити друкчије удешени, но до сада : њихов је задатак упрошћен, пошто морају тежити, да с е.што краКим аутем дође до извора, из којих ће се црпсти наука, што се налази у делима грчких и римских писаца. А јесу ли ти уџбеници за латински језик у нашим гимназијама одговарали савременим тежњама ? Г1о моме мишљењу нису. С тога сам се веома обрадовао, кад сам пре две године разгледајући послату мп на преглед Латинску Граматику г. Малине видео, да је она израђена таман онако како треба, с пажњом иуном доследности наспрам новога метода, који је сада. свуда у свима школама постао стална основа изучавању класичких језика. Мило ми је, што се с мојом оценом слажу и критике других озбиљних стручњака, који изреком признају, да је „Латинска граматика г. Малине осим метода и у експознцији свуда боља, потиунија и прецизнија од Туроманове, да је главно свуда одвојено од спореднога, да се овим другим не би оно прво збркало; да је сваки део Малинине граматике напнсан лепо и разумљиво, готово дечјим језиком, да је прегледан, количином унесена материјала умерен, а поступношћу свога излагања без икакве замерке. Што је најважније, језик, којнмје г. Малина протумачио своју граматику, јест леп, чист и иравилан нрави српски језик". (Види критике у Лучи, у Застави, у Наставном Веснику, у Делу и др.). У граматици г. Малине стекли смо дакле уџбени^, који стоји уиоредо савремене науке тога предмета, и коме иризнају критичари, да се достојно може такмичити с најбољим сличним уџбеницима немачке књижевности. Остаје ми дакле да коју рекнем о досадашњим уџбеницима за веџбање. У нашим гимназијама употребљавају се „Примери за латинске облике од Ст. Лекића". Тој књизи имао бих да замерим много што шта, као : несразмерну поделу научнога градива, непогребно понављање истих партиЈа из граматике, што чини без потребе кљигу дебљу и с тога и скунљу; претрианост у неправилностима; страшно велики број речи, на које ученик нигде не наилази ни у Непосу ни у Цезару, тим јединим класицима, који се читају у нашим гимназијама, те их трпа у главу без потребе само оМтзсепсН саиза; јер ко може намтити реч две или три године, док му- она устреба или може бити за то да му ннкада инеустреба? Сем тога у Примерима г. Лекића цросветни гласник 1897. г.

наилазио сам и на реченице без икаквога интереса, које су често пута учепицима и нејасне, јер су рђаво преведене с латинскога или немачкога на српски без обзира на особине и дух срнскога језика, док на против градиво > реченици мора да је такво, да се ученпк павикава упоређивати један језик с другим, и овим упоређивањем да се снријатељи с карактером латинскога језика. Али језгровитост, окретност н одмереност у изражавању мисли не може се уочити у у сухопарним и мршавим речоницама, већ је за то потребно непрекидно штиво. С тога треба и школи таква'веџбанка, у којој би било што више непрекидних штива, у Тгојима ће ученик уочити цео комплекс мисли с лепнм обиљем речи, где ће право" схватити флексивност облика и све синтатичве појаве. Једна од најглавнијих погодаба за успешну унотребу уџбеника у школској настави је његова методичност. Настава треба да негује саморадњу ученика, јер је она главни чинилац његовога развијања. Само својим властитим гледањем. слушањем, посматрањем, иснитивањем, мишљењем, хотењем и делањем може постићи ону образованост, која је достојна човека, образованост, која као што Фихге каже, није само својина човекова, но саставни део личности његове. С тога настава треба на саморадњу ученичку да пази, да је иодстиче, негује н упућује. „Образовање", вели Коменски, „не треба да блешти, него да је истинито, не треба да је иовршно, но једро и здраво, то ће рећи: разумно створење, човека, треба навићи да се не иоводи за туђом него за својом властитом памећу; да не тражи само по књигама туђа мишљења о стварима, па да их просто утуби, него да сам рије и тражи корен свима стварима". Од слабе су дакле вредности оне напомене, осакаћене механизмом, којима изобилује уџбеник Лекићев. Напомене као : „ метни овај иадеж, уаотреби ово време, иреведи конјуктивом тог или другог времена итд," — ни мало не развијају саморадњу ученичку а никако не потномажу унутрашње образовање, шта више ослабљавају пажњу на оно што је главно, убијају у самој основи љубав ирема науци, озбиљност у тежењу и нродуктивни полет ученпкова духа. Природно развијање полази од иојава к законима, од иримера к иравилима, а никако обратно. Дакле је индукција основни начин предавања, а не дедукција. Природни су ступњи мишљења^ да се ствар очигледно распозна, да се утуби, да се понавља, да се израђз^је, да се распоређује и да се све логички обради. Представе и иредставничке груие ваља код деце да иду наноредо са јасним речима и групама од речи ^реченицама), те да се тако у исто време утубе и израз и ствар. Јер човек само оно зна, што је доиста иравилно и ваљано изучио и тачно угубио. А ово се не постизава механичким играчкама у облику ианомена, какве нам износи г. Лекић, већ живом речју и наставничком вештином предавача. Наставнику ваља из основа тумачити и објашњавати оно, што се предаје, на иосле старати се да то и деца добро утубе и узумеју довести у органску свезу. Што му иредавање 63-де вшне друговало с нрактиком у читанци и на примерима, то ће бити поузданији напредак у познавању предмета. А ако се и при овом нонављању и утемељавању науке буде ученик интересовао и живом саморадњом нродирао у основу ствари, онда ће 50