Просветни гласник

388

радња главнога просветнога савета

„усно ждрело" (м. ждрело), „носне ноздрве" (м. ноздрве, јер ноздрва и нема на другом месту), „црвасти израштај" (м. црвуљак ргосезвиб \ 7 егтПи1ап8), „цревно влакно " (м. ресице, сисице, уИИ т1е8ипа1е8), п језична кост и (... зар баш језична?.. м. рачвица, 08 ћуоИеит), „ушЛе ноздрва " (м. коака — јер је боља и туђа, него тако накарадна и погрешна наша), „цревна марамица" (не зна се, је ли то отеп!ит, те8еп1егшт или репитеит) а свакако није згодна ту „доушна жлезда и (м. заушница, рагоЉ), „ гркљан (ж. јабучица, гљота, 1а.гупх), „плуће" (м. илућа р1.) итд. — Све је ово тим чудније, кад се узме, да има већ штампаиих српских дела, у којима је анатомска терминологија много лепша, одрећенија и народној вернија. "V. И језик тога дела није увек одабран чист, јасан и прецизан. Писац н. пр. вели, даје „кост састављена из коштаног ткања", а на другом месту опет „да кости „граде" дупље". По њему се „руке ослапају о раменски појас, а на другом месту опет вели да се „кључнице дотичу грудне кости, а једним крајем иодуииру слободни крај лопатични". Има облика, који су врло чудни н пр. „чланкови", „ длакина брадавица", „длакин корен", „ноктова бора", ^исњуКе се црево", „сиуштајуАе се црево " итд. Врло је нејасан завршетак ове реченице; „ длакина брадавица ", кроз коју увиру у длакин корен нервни и крвни судови?.. Према свему овоме јасно је, да овај део Давидовићеве „Зоологије" има замашних замерака — и стварне и — формалне природе. Истина је, да сам ја овде изнео само погрешке, а и не спомињем добре стране тога дела, које би доиста ваљало признати, али треба узети на ум, да се ова књига намењује школи као уџбеник иа то је одеудно. Ма колико имала других својих врлина, овако замашне махне јој не смемо превидети, не смемо пропустити, ако школи добра желимо. Па ипак, баш у интересу саме школе не смемо бити ни престроги. Ако други референат, који оцењује чисто зоолошки део, буде одлучна мишљепа, да је тај део добро написан — управо боље, него што беху досадашњи уџбеници те врсте, да га, дакле, ваља примити — онда поред мога суда ваља имати у виду и ово: 1., Да и досадашње наше „Зоологије" у свом антрополошком делу нису биле боље од ове. Та невоља ће трајати све дотле, докле се нисци не буду савршеније уиознали с Анатомијом и Физиологијом човека, те самостално изводили оно, што им за зоолошке уџбенике треба. 2. То је дело још у рукопису и могло би се поправити — нарочито у.мањем антрополошком делу своме — а томејеза наше уџбенике већ крајње време. Тиме би се једном за свагда оплевио и рашчистио тај део наших Зоологија, и писци не би више онако механички и шаблонски примали у своја дела све махне и погрешке својих претходника — као до сада него би се тим поправкама створио изворник, на кога би се будући писци могли с поуздањем ослонити. После би било ласно и даље радити и напредовати. С тих разлога предложио бих Главном Просветном Савету — да — у случају са свим иовољне оцене другога рсферента — ирими то дело иод иогодбом,

да га иисац у антроиолошком делу иреради и ирема учињеним иримедбама и наговестима иоирави. Д-р М. Јовановић — Ватут проФ. Вед. Шкоде. РеФерат г. Ст. Јашпића гдаси: 1 ) Главном Проеветном Савету Прегледао сам уџбеник Зоологије, у рукопису, за више разреде наших средњих школа, од господина Љ. М. Давидовића, бив. проф. врањске гимназије. Част ми је поднети Главном Просветном Савету, о овом делу, овај реферат. Распоред градива је, у овом уџбенику, овакав: „Описивање појединих животиња. Појам једннке. Појам врсте." (I и II одељак) ; „Човек. 0 расама; анатомија и физиологија човечијег тела" ; Систематска зоологија; Географско распростирање животиња. У овом се уџбенику, дакле, иочиње описом појединих нредставника разних животињских група. Поред детаљног општег описа изабраних типова, нарочито се удара гласом на спецпјалне одлике тога типа, као представника засебне групе. Тако, од сисаваца узет је горила, слепи миш, кртица, мачка, пас, коњ, говече, зец. Код гориле удови служе и као руке ; код слепог миша за летење. Кртица на пр., иема ушних шкољака, има укрите очи, иредњи удови удешени за копање. Мачка може увући нокте. Пас има извесне нарочито развијене зубе; коњ копиту итд. Оваким иачином проучавају се како уже тако и шире групе неких кичмењака и неких безкичмењака. У другом одељку писац се бави са ближим одређењем појма о врсти и роду. Почиње са родое РНћесин-ом ; наводи још неколико другпх мајмуна; о продужујући даље, прелази пзвесне редове: сисавцм (10), тице (6) итд. а такође и другенекеуже и шири групе кичмењака и безкичмењака. У оба ова одељка има омањих омашака, које не треба наводити, јер ће и сам писац увидети, шта му ваља поправити и изоставити, при поновном прегледу. Највише грешака има, у трећем, антрополошком делу овога уџбеника. Нпр: Писац вели (т. 31) „Ћелице су у нарочитој међућеличној материји, коју луче оне саме". Ово вреди за већину ткива, али не за сва, нпр. не за епителијум. На истоме табаку није добро објашњено шта су то органи. Алвеоле нису исто што и зубни жљебови; то су окца или шупљике у вилицама (т, 32); даље, не пролазе само у зубну шупљину и нерви, но се у њу продужује и периост алвеолнозубни. На сваком мишићу не мора се разликовати: „глава, трбух и реп". (т. 34). Говорећи о кристалном сочиву (т. 36) вели: „ Споља има танку своју оину, у којој се находи такође бистра провидна слузаста течност". Ово је нејасно. Кристално сочиво има своју опну, кристалну Ј ) Г. Јакшаћ је накнадно поднео свој решерат али га Уредништво овде штампа, лошто му је овде место.