Просветни гласник

51*

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

389

чауру, кристалоиду, која иотиуно обавија кристалну масу. Одмах иза овога налази се грешка: „Између дужиде и мрежице је задња комора, којаје исиуњена провидним стакластим телом и сочивом". Задња очна комора није испуњена ировидиим стакластим телом и сочивом; то је прстенасти простор, у нивоу зениде, који се налази испод дужпце, а испред бочних делова кристалнога сочива. Ова је задња комора испуњена истом течношћу као и иредња очна комора, и према томе, а нарочито пошто дужица није једноставна опна, то неки анатоми мисле да јој не бн ни требало нарочито име давати. Није јасно ово: „желудац је изнутра постављен слузокожом, у којој се находе многе жлезде, што луче желудачни сок". Овде није наведено да ли су све жлезде исте врсте, или их има различних. (т. 38.) Даље није потпупо ово: „Пљувачка је састављена већим делом из воде, у којој се находе још и неке соли". Овоме би ваљало додати још и птиалин. Мислим да ће и ово бити грешка: „вода, шећер и растворљиве соли у води усисавају се још у желуду и крвним судовима се уносе у крв". Неки нисци држе да не може никака храна бити аисорбована у стомаку. Најзад за овај одељак имам да напоменем и ово да је писац покушао унетн нове термине, али тиме он је учинио извесне грешке, које ће поправити одмах чпм буде уиотребио и за ово термине, које је Нанчић унео у зоологију, а који су у нас потпуво усвојени. Иза овога долази систематски део зоологије, дескриптивна зоологија и географско распростирање животиња. Оба ова одељка добро су израђени како са научног тако и са методског гледишта. То је у опште што сам имао приметити на овај уџбеник, који и кад би био штампан са свима наведеним грешкама био би много бољи од досадашњег уџбеника за вите разреде наших средњих школа. Међутим ја бих био мишљења да се учини овакав распоред, научног градива, у овом уџбенику: Да на прво место дође наука о човеку; па изучавање типова, како сноља тако и њихову организацију, заједно с блпжим одређењем појма о врсти, роду, ширим и ужим групама; и ио овоме систематика и географско распростирање животиња; даље, да скрати систематски део изостављањем извесних врста, ужих и ширих група мањег значаја. Најзад добро би било да се изоставе слике најобичнијих наших животиња нарочито оних, којих већ има у зоологијама за ниже разреде, само оних, које иредстављају целокупни изглед споља ове или оне животиње. Према свему овом, а пошто у овоме рукопису има извесних грешака нарочито у антронолошком делу,

које је лако поправити, част ми је препоручити Главном Просветном Савету, да се поправљени овај рукопис усвоји као уџбеник за више разреде средаих школа. Проф. Сх. Т. Јавшик. Према овом реФерату г. др. Мил. ЈовановићаБатута и г. Ст. Т. Јакшића, Савет је одлучио: да се „Зоологија за више разреде средњих шкода" од Љубомира Давидовића може штампати о државном трошку и употребити као привремени уџбеник у вишим разредима средњих школа с тим, да писац буде дужан пре штампања поправити своје дедо према примедбама г. реФерената. Г. д-ру Мид. Јовановићу-Батуту и г. Јакшићу у име хонорара за реФеровање, одређено је по осамдесет (80) динара. VI Саслушан је усмени реФерат г. Ст. Т. Јакшића, проФесора Велике Школе, о прештампавању „Зоологије за више разреде гимназија Ераљевине Србије" од иок. Ђуре Козарца. Према усменом реФерату г. Јакшића Савет је одлучио: да се „Зоологија за више разреде гимназија Краљевине Србије од пок. Ђуре Козарца не може више прештамиавати нити употребити као уџбеник у вишим разредима наших средњих школа. VII Саслушан је усмени реФерат г. Стевана Т. Јакшића, проФесора Велике Школе, о „Грађи за Флору Гљива у Краљевини Србији" одМиливоја Симића, директора и проФесора врањске гимназије, коју је ПроФесорско Друштво као своје издање понудило на откуп за књижнице средњих школа и за поклањање ученицима Велике Школе нриродно-математичког одсека. Према усменом реФерату г. Ст. Т. Јакшића Савет је одлучио: да се „Грађа за Флору Гљива у Краљевини Србији« може употребити за књиаснице средњих школа и да се може ноклањати ученицима Велике Школе јестаственичко-хемијског одсека. С овим је завршен овај састанак.