Просветни гласник

наука п настава

406

ИЗУЧАВАШЕ ТЕКСТОВА КАО ПРЕДМЕТ И СВРХА КЛАСИЧНОЈ ФИЛОЛОГИЈИ на11пса0 М. В о н е*)

ПалсограФија. Критика. Херменеутика. ЕниграФија. — Практични савети за изучаваље текстова. Објашњавање у школи и у Факултету. Постављање текстова ; реденсија, иоиравка. Нревођење. Тумачење. Шта ваља избегавати. Метод кога се треба држати. Закључак. Свима наукама, којо чипе класичну Филологпју, а које смо у ранијим предавањима покушали да изиесемо у главиим цртама, једна је заједпичка сврха: изучавање текстока. У оном последњем предавању рад сам да говорим баш о том изучавању текстова грчких и латинских писацм. 1 Изучавање је текстова објашњавање илн, тачннје речено, утврђнвање (постављање) и објашњавање текстова. Ну ове две ствари так,» су тесно спојепе, да не може бити једне без друге; а објашњавање је важније. Не молге се, шта више, рећи, да. једно треба да дође пре другога. У практици, као што ћемо вндети, не може бити доброга тумачења без критике, ни добре критике без тумачења. Међу тимтеоријаје подељена, и то је добро учињено. Одвојено се излажу, са впше реда и јасноће, правила о саставу текстова и правила о њиховом тумачењу под именом критике с једне и херменеутике с друге стране. Али пре но што пређемо на једну или на другу, можемо и ваља нам стећи неког знања из палеограФије. Ире но што утврдимо текст или нре но што покушамо да га разумемо, треба умети разрешити га. ПалеограФија учи како се разрешују или просто како се читају рукоииси, у којпма су стари текстови дошли до нас. Може ли се читање друкчпје научити него практиком? Не, без сумње; никака .теорија не молге битм без нрактике; нрактика треба да буде препоручена младоме Филологу и њу ваља он у првом реду сам да тражи. Али нрвн практични покушај *) Пз књиге: >1ах ВоипеI, 1 Ја рМШодге сГаввгдие. У1х сопЈегепсез виг Гоћје1 е(; 1а шеШоЛе Јез е1и(1ев аирег1еигев геЈаИуов а ГапИ^ш(;е ^гесцие е1 готајпе. Раг РгоГезкеиг а 1а ГасиИе Јез ТЈсигеа с!е МоикреШег. Раг18, С. КИпск81еск, 1892. Како код нас иије ништа иисано о овом врло важном иитању класичне Фнлологије, иуштамо нревод носледњега од гаест нредавања, која је учени нрофесор класичне филологнје држао у деце ; ,у 1890. до Фебруара 1891. год. и издао иод горњим натиисом, намењујући их Факултетским слушаоцима Филологије и нроФосорима класичне наставе у средњим гаколама, а која су нредавања обратнла иа се пажњу стручне крптике, ЛревОгд.

биће бржи и ноузданији, ако њиме управља теорија, а, сем тога, палеограФИЈа поред разрешивања писмена даје критици и многа корисна знања. ПалеограФији је главнп предмет историја иисања. Али у опште, по једној погодби о којој ћемо понова говоритн, она се ограничава на писање на мекој грађи, на ианиру, пергаменту н хартији. Она, почевши од онога тренутка, кад су се појавили документи на такој грађп, нрати промене у капиталној, унцпјалној, курсивној п минускул-азбуцн, промене или боље рећи развоје, којп су за чудо стални и, што је значајно, доста тачно наралелпи код грчкога и латинскога писма чак п у оним епохама, када се уоиште узима, да је било мало веза између Византије и запада; за тим знаке стенограФско или тахиграФСке, као што су се звали у старо доба; на послетку, пунктуацију и скраћивања. Али то нијесве. ПалеограФија изучаваи исгорију прављења и нродаје књига не само у старо доба но и у средњем веку. Историја књиге у средњем веку није без важности за Филолога, јер јеогромна већина класичних дела дошла до нас тек у преписима из ове епохе. Сем тога, што је врло важно за критику, палеограФија учи, како се одређу.је доба руконисима, то јест, како се познаје из које су они епохе. Без сумње и то је вештина, која се нарочито ирактиком ностиже. Кад смо већ видели доста рукониса разнога доба, научимо се но њихову општем изгледу џознати из кога су века. Алн овај први утисак тр^ба да се контролује методичким исиитивањем но врло тачним упутима на основу многих опажања, која су вековима чињена. На послетку, налеографија показује и сместишта рукописа, у којима су стара грчка и римска дела. Критика, онако као што је обично модерни филолози уче, јесте наука доста рђаво изведена, јер прелази грапице, које јој, као што се чини, иоставља њено име, а с друге стране п не допире до њих. Већ и само је то име неподесно да обележи у исти мах и теорију и практику. Теорија тумачења јесте херменеутика; теорија критике још је критика. 0 теорији, разуме се, говоримо ми овде. Обично се критика дели на вишу и на х нижу или вербалну критику. У првој се износе правила, по којима треба судити о аутентичностн списа, као и о том, да ли их ваља прииисати једном или друсом нисцу; друга ноказује метод, који ваља употребити да се утврди текст, да со читања некога места која ваља узети као нншчева разликују од оних што долазе од погрешака или несавесности преписивачеве, п да се конјектуром васпостави текст, кад нема правога начина читања. Јасно је, да нема тачне границе међу овим двема врстама критике. Која од