Просветни гласник

0 Ц Е Н Е И П

р ii к а 3 и

417

у општем деду књиге, где се говори о целокунној Европи, обухваћено је шест партија. У 1-ој се нартији излаже новршнна, границе и огшјти изглед (конФигурација) Европе; у II. европска мора: Атдански океан, Северно (Немачко) Море, ,/1а-Мапш, Балтичко М., Средоземпо М. и Дрно М.; у III. европско земљиште: средња висина, пданине, пдато-н, равнице; у IV. кдима и вегетацнја Европе; изономаде, годишње варијације температуре, детња температура, зимња температура, изванредне температуре, кише и њихов распоред по сезонама и зонама, однос између климе и вегетацнје; у У-ој партији, текуће воде и језера; дужине некодиких река, кдасиФикацнја река но гдавним морФодошким облицима (неке реке добијају планинску воду, неке са висоравни, а неке из равница), ношто ови имају посебне услове за снабдевање река водом, за тим се говори о великим центрима речних, изворишта, о иловности и ушћима речним, на послетку о језерима ; у \ I. Становништво Европе: бројно стање, густина, расе и језицн, језици и народности. Посде сваке ове партије додазе закључци и нарочито су лено индивидуалисана евронска мора. Свако је море добидо своју посебну карактеристику, било у погледу рељеФа, било у иогледу индиФикација, које је претриавадо. За тим се ирелази на снециални део. Европа је подељена на: Северо-западни део, ту долазе Вританска острва , Скандинавске државе — Норвешка, Шведска и Данска; Средња Европа — Алпи, Швајцарска, Аустро-Угарска, Немачка, Бедгија и Холандија; Јуасна Европа — Лберско Полуострво, Итадија и Бадканско Полуострво; Источна Еврона — Румунија и Русија. Код свих ових земаља највећа је пажња поклоњена физичкој геограФији, а од ове опет највише рељеФу земљишта, који је овде врло лепо и У главном прецнзно изнет. Писац се није задржао само на главним планинским ланцима, који би се на први поглед могли лако схватити, али не би били довољни за одређенију пдастику земљишта, већ С У свуда описивати сви планински масиви који имају пресуднији утицај било на општу конФигурацпЈу једне обдасти, бидо да би се дакше објаснила хидрограФија те области. Онај део земљишта, што ннје оиисан нриликом третирања нојединих пданинских масива, дошао је у домен речних сливова. Тим је начнном геограФија сваке области раздељена на снтније области, које се могу сматрати као геограФске јединице. Према томе, изнете су две врсте геограФскнх јединпца: или су те јединице иланински масини са својом хидрограФпјом, само што код њих орограФски облици нмају гдавни, а

хндрограФСки сноредпн утицај наопшти изгдедтакве јединице; или су те јединице речни сливови са њиховом орограФијом, само што овде речне доднне дају гдавни, а орограФски облицн сиоредан утицај на оншти изглед ове друге геограФске јединице. Што је нека земља раздељена на више ових јединица (као Аусгро-Угарска), то је знак да има мање геограФске целине, а где је ова деоба (Данска, Ходандија, Румунија) незнатна, ту је већа целина. Највише су планинскп масиви послужидн при изглагању геограФнје Брнтаније, Швајцарске, Аустро-Угарске, Шпаније, Италије. Напоредо су послужили планински масиви и речни сливови за гоографију Немачке, а речни сдивови узеди су превагу у геограФији Русије, Белгије и Холанднје. Код многих ових геограФских јединица помиње се геодошки састав, за тим климатски усдови, а нарочито се код сваке изучавају економско богатство, саобраћајна срества, једноликост или разнодикост становништва, густина насељености, могућност за веће културне или трговачке центре и набрајање истих. Тим је начином, у научној Форми алн за шкодску потребу, средио пнсац богати материјал који се тиче свих одељака евронске геограФИЈе. Уз ово долазе сви важнији статистнчки најновнји нодаци, многи закључци и резиме-и; за сваку државу има у тексту посебна картица, на крају књиге је азбучни индекс, у књизи, поменутих објеката. У геограФпји Балканског Полуострва није ништа новог изнесено, ади бар нема ординарних грешака, какве се чешће находе у свнма страним уџбеницима. Веће су грешке у томе: што писац само Средњи Бадкап, између Искра и Сливна, назива Стара Планина; што за нредео између СоФије, Призрена, Ниша и Касторије (Костура), који (предео) он назива Мезија, каже да је највише гранитног састава; и што Јужну Мораву зове Бугарска Морава. Сем тога, писцу није позната турска зудумћарска вдадавина нарочито против нашег пдемена и еројска борба нашнх предака нротив тих зулумћара. — Отуда су на страни 423. могли доћи онако изврнути нојмови у ногледу борбе за ослобођење Срба и Бугара. Рад. Касовнћ,

Л.екције из српског језика за II разред гимназије саставио Љуб. Стојановић, треће издање, накладом књижарнице В. Вадожића у Београду.*) Државна штампарија краљевпне Србнје. 1894. Цена 1 динар. *) II са овим реФвратом се уредииштво пе слаже. Пушта га, у лист, да се види, како аетодичар ценц овај уџбеник с мотодског гдедишта.