Просветни гласник

418

ОЦЕПЕ И ПРИКАЗИ

Не са свим досдедно принцииу концентричних кругова, који је г. писац себи нзабрао, израђен је граматички уџбеник српског језика и за други разред гимназије, чиј назив горе исписах, а, који такође хоћу да прикажем. Овде се говори опет шта је граматика, „из чега је састављен говор", колико има гласова у српском језику и како се бележе, дакле, слова. 0 врстама речи и Подели на променљиве и непроменљиве такође се понавља, као и о основи и насгавницима; говори се о поделл лроменљивих речи, о роду и броју, на се онда одређује, које су речи непроменљиве и зашто се тако зову, и тек онда долазе просте и сложене речи, корени и наставци за основу, док су у уџбенику за први разред променљиве и непроменљиве речи дошле пре основа и паставака. Одмах после овога долази опширније 0 реченици, стр. 4—18. али је ипак слагање прирока с подметом остало да се говори на крају књиге, стр. 93. На стр. 18—22 говори се о интернукцији (и у књизи за I р. пред самогласницима), и онда о гласовима, прво о самогласницима, слоговима, о кратким и дугим самогласницима, акцентима и сугласницпма. Од 28—56 стр. су именице 1 врсте, род, број, промена и употреба). 0 заменицама (и личним и нридевним), стр. 56—78. говорепо је једно за другим без одвајања и уметања, као у учбенику за први разред. За овим долазе придеви и бројеви. Овим је изнесено све граматичко градиво, које је овим учбеником обухваћено, авидисе сад и распоред градива, којим редом да се обрађује. По себи се разуме, да су поједине граматичке ствари, дакле, не све, овде опширније разрађене него у уџбенику за I разред. А у накнаду за то, изостављени су: глаголи, прилози, предлози, свезе и усклици. И нрема овоме, не претендујући да је математички тачно израчунато, држим нећу погрешити, кад кажем да се овим уџбеником за II разред тражи мање од онога, што се тражило за први, јер: 1, овде се неке ствари дословце понављају, као што су казате у учбенику за I разред (о граматици, гласовима, роду, броју и појму реченица): 2, о сугласницима, именицама, заменицама, нешто о придевима и бројевима говорено је већ опширније, али око оиширније ипак мање износи од онога што је тамо било о глаголима, прилозима, предлозима, свезама и усклицима, чега овде никако нема. Самим овим и принцип концентричиих кругова је поремећен и повређен, јер је по њему требалон овде говорити о Свему у ширем обиму, о чему је говорено у учбенику за 1 разред. Ученици би требали да уче овде само пространије све, што се учило

раније, као што је случај на нр. са реченицом. Г. писац заступајући, дакле, донекле један нрипцин, и игнорише га опет донекле, па је и мени у толико слободније и лакше устатн против тих концентричних кругова. Осим тога не може се имати довољних разлога, што да се понављају неке ствари у оном обиму, у ком су већ раније долазиле, јер ни то није у духу принципа концентричних кругова. Овде мора бити предноставка да су ствари, раније учене п научене, и да их овде треба учити опширније, а кад се тако неради, значи де није бар у ирвом разреду требало о њима говорити, а још мање уносити их у уџбеник, кад се неће ту. научити, већ се морају и овде да уче. Неко ће, можда, у овоме и мени замерити, мислећи да се о оним стварима, које се овде, тако рећи, дословце понављају, нема шта више рећи, а потребне су целине ради, јер би иначе књига била крња или би се оба уџбеника морала спојити у један за оба разреда. Овакав би приговор био уместан, па морам на њ унапред одговорити. Ењиганетреба да је крња, то је истина, али се могу спојити обе у једну, у којој ће градиво бити изложено нрема стручном принцииу, па онда први део нека буде подсетница за ученике првог, а други другог разреда, или, ако се неће то, нека се и одвоје уџбеници за I и II разред тако, да извесна граматичка грађа буде у првом уџбенику, која се има прећи у првом разреду, а друга опет за други разред. На тај начин неће бити непотребног понављања, па још и дословног, у учбенику за други разред, и ако се каткад могу ученици пропитивати и о ономе, што су раније учили. А томе се онда не противи ни научна педагогика, која све раније учоно сматра као аналитички материјал за даље учење новога. Ну, овде има још једна ствар, које се морам дотаћи, а тиче се појединих деФиниција, искључујући унапред свако своје мешање у филолошко суптилности о њиховој тачности, јер је то ствар г. писца и других Филолога. ДеФиниција треба да тачно и јасно одреди нојам, који се деФшшше, а то се не може признати и онима, у којима се налази и тако даље , а тога има у г. нисца, стр. 28 и 29 дефиниције о особним и мисленим именицама. Добра дефиниција мора, даље, бити, тако рећи, неприкосновена, то јест, ако је једанпут добра, она то мора увек и за свакога бити, нарочито кад је ностави човек зналац. као што је овде г. писац. Међутим г. писац за исте иојмове даје ученицима различне деФиниције. Ево неколико нримера: „променљиве речи зову се оне које могу имати разлиI чан завршетак, а да им је значење исто" (стр. 1);