Просветни гласник

452

НАУКА И НАСТАВА

Н Л У К I И

0 »КРИТИК1МА« Не мислимо овде да говорнмо о обичним књижевним критикама, које се често изметну у најординарније грдње. На ниском ступњу развитка друштвенога, где морални односи још нису довољно сређени, преовлађује свађа и у обичноме разговору, па се она иосле иреноси и на кљижевно поље. Кад се овде потражи узрок овоме, видеће се, да он више лежи у различним мишљењима, у различним, неједиаким погледима, него у каквим личним интересима. А кад се постигне сагласност или слагање у мишљењу, онда ће и односи морални добити и људи ће се више пазити, денити и поштовати. Отуда п књижевној критици у главноме ваља да је задатак: да рашчшиЛава иојмове и доприноси сагласности у мишљењу. Свака срџба ваља да је далеко од ње. Али ми овде мислимо другу „критику." Кад се приправници учитељских школа пусте на предавање у основној школи ирви пут, они тада огледају, експериментују, чине прве покушаје, износе своје личне особине, мане или врлине, за наставнички и васпитачки рад, и у неизвесности су, или и несвесни су, миогих својих поступака, особито манира. Другови њихови, који су у иоложају да их носматрају, опазе их много пре и могу да им их изнесу; а особито сам наставник Школскога Рада. Па пошто је посао васпитни одвећ важан, и пошто се с тога избегава експериментисање у њему, колико се више може, то је потребно, да се младим иредавачима почетиидима што ире предоче ове особине, особито мане, те да их се чувају. У добрим особинама или странама, које су већ показали и које су им по томе више у природи, лако ће се развијати и даље. Али је главно: да избегавају грешке и чувају се својих лоших страна или мана. И што то учине ире и боље, то ће и напредак и у основној школи и у приправничкој спреми бити већи и бољи. За то се приправниди одмах после првих предавања, позивају у своју школу, те да се њихова предавања иретресу, ироцене и да им се изнесу све добре стране, које имају да гаје и развијају, и све лоше стране, којих имају да се чувају. Ови се претреси обично зову „ критике ", и ми хоћемо о њима да говоримо. Критике се ове врше и додније, на

Н Л С Т А Б I

другим предавањнма, али нема сумње да су оне у ночетку најважнпје. Говорићемо прво о задатку ових претреса или критнка, за тим току њихову и најпоеле о важности и користи од њих. 1. Задатак „критикама." Задатак или циљ овим претресима или критикама је: да изнесу иредавапе онако како је, да га процене иравилно и иравично, изнесавши му све добре и лоше стране. Ту судије или процењивачи имају да се обазру на троје: на само иредавање, разраду његову, ток његов и успех, на иредавача, његове личне особине добре и лоше, и, најпосле, па ред (дисциплину) при предавању и децу. Говорећи о ирвоме, процениоци или „критичари" ваља да су увек готови да кажу и како би што боље удесили и зашто мисле да је тако боље, него овако како је предавач урадио. Нарочито да се обрати пажња, да ли се предавач довољно послужио свима очигледним срествима и је ли му настава у опште текла но дидактичним и методичким правилима. Говорећи о предавачу, они имају да се обазру: на говор његов, је ли он био правилан, или је било грешака и које су; на глас његов, је ли био довољно висок, или низак, јасан или промукао, крештећи, итд. за тим, да ли је било у њему промене, мекоте, милозвучности, мелодије, или је преовлађивала монотонија; даље, на манире, држапе, ионашапе, иостуиапе с децом и такт при предавању. Код дисциплине „критичари" имају да изнесу: какав је био ред: је ли предавач довољно мотрио на њега; да ли га сам није кварио чим год; је ли само предавање имало довољно иривлачне силе, да задобије децу, или је он одржаван на силу; и, у опште, како су деца примила то предавање, да ли лако, с радошћу и разумевањем, или тешко и с напрезањем; да ли су деца добила тим предавањем, или штетовала (и у времену и снази). Кад се овако свестрано и објективно претресу поједина предавања, онда ће добит од тога бити несумњива, како за предавача, тако и за продениоце и слушаоце; а све ово иде на бољитак паставе и нросвете народне. 2. Ток „критика." На претресу свакога предавања прву реч има сам предавач, те да оп сам каже о своме иредавапу што има. Он може да каже шта је имао за