Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

469

К0ВЧЕЖИТ1

У ПРИЛОГ КОСОМ ПИСАШУ За учитеље и остаде, које занима иитање о косом или усправиом писању у основној школи, биће можда интересно да, ако нису до сад, сазнају штогод овде како о том (о положају рукописа) суди и граФологија, — којој чувени физиолози и психолози а и недагози, утврђују и научни значај. Довољно је у кратко обазретп се на граФолошке основе о усиравном и косом писању.') 1. Усправан рукопис одузима више времена за нисање него ли кос. Али је такво иисање сунротно положају десне руке, којој је природније писати косо, — а то ће рећи, да кад се усправно пише има у писца извесног усиљавања, неке свесне или несвесне воље која утиче на руковођење потеза. Онај, ко пише усправно, свакако у свом душевном карактеру има тежњу, да сам себе има у власти. У њему превлађују разум, хладнија осећања, васпитана воља. У тежњи, да се иисању даде положај усправан (90° над основицом), те да се природап кбс нагиб избегне, огледају се и др. сличне особине хладнијих карактера. Усправно писање се утврђује обично између 20 и 30 године, дакле за време развијања и учвршћивања најбитнијих карактерних особина, када се човек учи резервисању и уздржаности. Али из таквих рукописа може се пазити, да су првобитно ипак били косији; јер сам рукописац чешће се нехотице враћа на нрвобитне нагибе, те му се у речима ноједини потези и слова косије омичу, кад нешто на брзо пише. Претежна већини људи пише у нијансама косог писања, а врло ретко који апсолутно право или сувише косо. 2. ГраФолошка истражнвања осведочавају и то, да човек пише под углом у толико оштријим (дакле под нагибом од — 90°) у колико је нежнији, упечатљивији, финијих осећања, или узбудљивији, — у опште, у колико је више човек од осећања. Тако човек болесне осетљивости већ пише веома косо. Осетљивост је претежнија у жена, те оне доиста махом и иишу косије него људи. 2 ) Удесно је овде напоменути, да дечји рукоииси обично имају Ј ) Помавито из ХеЉг&мсЛ Лег ОгарћоЈодге уоп 1 ј . Мауеег (Хаига v. А1ћег4п.). 8<;иМ&аг1 1896. 2 ) Мора се уз ово додати, да усираван рукопис граФОлошки ипак обедодањује осећајност помоћу других особина рукописа; впр. кад је округдаст а без извесних кукида које овначавају егоизам, онда показује добросрдачност итд.

благе нагибе; јер у деце осећања не могу бити тодико развијена, разноврсна и јака, колико се то претпоставља у одраслих; али за то дечји потези редовно показују дечју наклоност косом а не усправном нисању. Херман Кон у свом изврсном чланку „Око и рукопис" тврди, да се до краја прошлог века у опште писало само усправно. Тек у години 1809 калиграФ Хајнрих увео је косо писање, и оно се необично брзо распрострло, јер се „можда косо нешто брже пише него усправно." Али тврђење, да се до краја ирошлог века писало само усправно није тачно. Косо писање делимично налазимо у Немаца још у 16 в. (нпр. код Лутера), а у романских народа још и раније. Што људи више и чешће почеше да иишу, тим се и рукопис више ослобађао карактера штампаријских слова. Свакојако су разни документи до у наше столеће нисани само усправно. Данас калиграФИ и други који дипломе, документа итд. усправпо и размерно пишу или цртају, ипак се за своју приватну употребу служе косим нисањем. У наше време у образованих људи и у деце преовладало је косо нисање. Ван гроФологије, г. Путниковић је у Учитељу, 8 св. 1896)7 г., извео неколико закључака у прилог косом писању у основној школи. И тамо се наводи, да је косо писање брже н лакше од усправног. Али у брзини писања ипак ова у наше доба развијенија потреба и употреба писања — нарочито косог — није једини узрок. Јер ако од нагиба рукописа зависи брже писање, по графолошком нахођењу на ту брзину утиче и унутрашњост иишчева: живахност духа и осећања, енергичност итд. Појачана осетљивост и нервозност у нашем веку у опште утиче и иа брзину писања. У 18 в. код образованих Немаца косо (дакле и живље) писање било је претежно. Тако је писао и Гете још у младости, Шилер, а чувена Нојбер још у 15. години писала је косо; у 16 в. Лутер итд. Између најсличнијпх рукописа има графолошке разлнке, јер сваки носи печат пншчеве нндив1цуалности. Природно је, да се она огледа и на дечјим рукописима, али само у најмањој мери. Деца су нејака да се још у основној школи опросте школског шаблона у писању. Али на први извецбан поглед, наћи ће се разлике и на рукописима дечјим (ако нису нарочити задаци у сврси лепог писања). Што се деца и душевно више развијају и што чеШће 61*