Просветни гласник

Е Ж И Ћ

нишу, све је више разлике и измсђу њиних рукописа, и све више сдободе од школских и кадигра®ских образаца. То и јест суштииа, индивидуалност једног рукониса, што се он у неколико или потиуио ослобађа од првобитних учитељевих угледа и упућиваља. Узгред речено, то одступање бива час вољом свесном (нпр. кад се слова украшавају, кад се мајускели изводе просто, само изосиовних дрта итд.), а час несвеспом (ннр. нагиб слова и редова. везивање слова у речп итд.). Сви људи, према степену своје индивидуалне развијености, према душевној самосталности, интелпгентности, иа и нрема врсти свога занимања птд. измењу.ју карактер свога првог школског писања или потпунде или до извесне мере, али нарочито у степену нагиба. На основу овога што је по графолошким правилима 1 о положају рукописа речено, излази: 1) да се косо или усправно писање условљава индивидуалношћу карактера; 2) да је косо ппсање прнродније, и да преовлађује у већине, 3) да се усправно иди косо писање не може апсодутно наметнути никоме (па ни школској деди) а да се сваки ире или посде, внше иди мање не осдободи наметнутих шабдона; 4) да је умерено косо пнсање најнриродније претежне већине људи. Не упуштајући се опширније у теорију граФологије, треба рећи још толико, да је научно доказан физиодошко-нсихолошкп утидај на карактер писања, па дакле и на положај, да је однос између душе и рукописа битап. 1 ) У осталом, узима се, да су граФолошки оепови утврђени. (За скептичаре је, истина, граФологија толико исто иаучно основана колпко и Физиогномика, спиритизам итд.). Даље при свем том што деца у основној школи пишу онако како их руководе (било усправно или косо, сувише косо), инак је код њих — судећи по граФ. — косо писање од арироде претежније од усправног. Ако би граФологија овим својим судом н стекда бар поверења за себе, онда треба још и оно додати, што је г. Иутниковић у поменутом свом чланку саопштио. То су, на име, докази, да с гледишта здравственог штетни утицаји и последице косог писања иису већи него код усправног; да, шта више, искривљеиост кичменице, грбавост леђа, кратковидност и др. Фнзиодошке неправилности и оштете не долазе највише од косог иисања, како се обично мисли. Уз то напомиње, да се ни „наде, које је обећавало усправно писање нису испуниле." к. к. ц.

V В-г Ргауег : Натксћгг^ чпА СћагаМег. 2иг Рћуаш1о,а;1е ипс! РвусћсЛоЈре Дев 8сћге1ћепв. У „БеиЈзсће Кип(1асћаи," св. 8. ЛГај 181)4. — С. 1јОш1)ГО $ о : Огарко1оуга. Мд1аио, НоерН, 1895. итд.

Румунска Скупштина донела је овај 3 А К 0 Н 0 ЗПДАЊУ ОСПОВНИХ ШКОДА И ОСНИВАЊУ ШКОДСКИХ ФОНДОВА ОДСЕК I. Општа правила Члан 1. У министарству јавне наставе установљава се „ школско одељење: а.) да руководи свима Фондовима, који су овим или другим законима установљени у цељи, да се прппомогну општипе при оснивању и зидању основних школа и нри снабдевању ових са нужним намештајем и наставним материјадом; б.) да руководи, надзирава и контролнше над свима Фондовима наставничким, који се оснивају законом нди оиштим покдонима. Шкодски фонд има сва права која имају пуноправна дица. Члан 2. Школским Фоидом администрнра један администратор, под надзором Министра јавне наставе. Члан 3. Школски фондови , који стоје под руководством администратора, не могу се употребитн ни накакве друге цељи сем на оне, које су одређене овим законом, актима и делегатима појединих дароватеља. У тој дељи Министар јавне наставе подносићо буцет сваке године Народној Скупштини на одобрење, а поједини фондови одељку за Фондове. 0 Д С Е К II. Одређивапе места за иодизање и иреиначавање основних школа. Члан 4. Свака општина дужна је у смислу уиустава н^правила, издатих од стране Министра јавне наставе набавити место за основну школу уредити га и, по издатом нлану, шкоду зидатп. Ово је дужна учинити свака оиштина, па и она села која припадају појединим општинама, и то ако су могућна, о свом трошку, иначе са позајмнцом из школских Фондова. Члан 5. Министар јавне наставе одређиваће у напред, за идућу годину, у којим местима треба да се нодижу или преиначавају школе, придржавајући се нравида и имајући на уму стање шкодских Фондова. Ова Министрова наређења, која, најдуже до 1. јуда сваке године треба да се судовима општинским доставе, обвезна су за све општинске судове. Чдан 6. Општинске скупштине и судске вдасти дужне су, од тог времена, кад су министарску на-