Просветни гласник

502

НАУКА И ПАСТАВА

оно што је главно; због апарата заборави и на само дело. Егзегеза (објашњавање) постаје, у том случају, циљ сама себи; објашњења сметају да се дође до чисте садржине књижевних дела; историјски и естетички ирилози не дају да се развија дектира и тако се ствара наука и наклоносг, да се о књижевницима чита и слуша у место да се читају њихова дела; п на послетку у месго дела, која треба да се позпају у целинп, износе се одломци, огледи, изводи из њих, учепик не добија појма о целини некога дела, не научп иоштовати творевине ума. Кад се тако ради, пе може се, разуме се, извући она корист коју може дати познавање знаменитих лпчности у делима некога писца, јер се то постпже само онда, кад се изучавају књшкевна дела у целини". Љтерарно образовање, кад се тако изводи, лншава се својих најкорисннјих утицаја на душу ученичку и губи онај значај, због којега се његова вредност тако високо цени, да му се даје у свима земљама врло угледно место у средњим школама. Од пресуднога је, према овоме, значаја по праиилно извођење литерарнога образовања, питање о том, како да се све ово избегпе и како да се литерарном образовању обезбеде сви они утицаји, због којих је оно тако благотворио по хумано развиће ученика. Сви су дидактичари уверења, да се то најбоље постигне, ако се свп огранци матерњег језика усредсреде око читања одабраних дела, али се размимонлазе у својим погледима на начпн, како да се то изведе. Колико је мени позната лптература о овом питању, рекао бих да је руски педагог Мартиновски најбоље иогодио пачин, како да се ово изведе и за то ћу покушати да нокажем, како он мисли да треба радити, па да се ученпци, још од најмлађих разреда, научну упознавати са одабраним делима народне књижезности. Ако се хоће да се литературно образовање постави на здраве основе, мора се имати на уму, да се књнжевност може изучавати двојако : са стране унутрашње — садржина, илн са стране спољашње облици, језик. Изучавајући садржину, усвајамо је као просто, сирово градиво, којим ћемо се моћи тек доцније користити, или је изучавамо научно, апстрактно, усвајајући не само градиво, него и идеје, према којима је оно одабрано и обрађено. Исто се тако може изучавати двојако и облик, језик књижевних производа према томе да ли се он сматра као срество за размену мислн или као самосталан организам без обзира на задаћу којој служи. Ваља дакле разликовати четири стране, кад се изучава књижевност ; 1. садржпну као градиво ;

2. садржину посматрану с гледишта идеја у њој изражених; В. језик као литерарну реч и 4. језнк као самосталан организам. Кад треба с које сгране изучавати књижевност, пнтање је, на које се може како треба одговарати само тако, ако се добро зна психичка природа учепика у разно доба њихова узраста. Док су млађи, духовпи се живот код деце ограничава поглавито на то да се стеку осећаји и створе конкретне преставе. Дете је ретко кад способно састављати апстрактне нојмове. Према овоме излази, да дете може, ако се водн рачуна о његовој психичкој природи, изучаватн књнжевност само с прве две стране тј. оно је способно усвајати конкретне слике, у којима су скривене апстракне идеје, јер то одговара потиуно његовој психичкој природи. Детиња се природа, с друге оиет стране, одликује већом иријемљпвошћу, у то се доба стварају лакше н сталније сваковрсне навике. Како је пак изучавање језика, ако се он узме као срество за размену мисли, дело павике, а не апстрактнога мишљења, то н оно треба да се врши у млађе доба. У ннжим и средњнм разредима ваљало бп, према овоме, да се настава матерњег језика усредсреди око чнтања, којему би имали да се потчине остали огранци овога предмета. На ово нас упућују п најнростијн методичкк обзири, о којима ћемо више говорнти у другом делу овога чланка. Ствар је дакле јаспа. Питање је само, каква треба да је лектира и како да се према овим захтевима подесе читапке ? Да ли да се ученици упознају читањем са пробраним одломцима одабраних дела, или да се изучавају та дела у целини, ношто се најпре проберу према моћи дечијег схваћање и снабду потребним објашњењима, која би им олакшавала разумевање. Мншљење су у овом иитању подељена. И читанке су због тога врло различне по начину како су састављене. *) Мени се чинн да значају литераног образовања одговара ово друго гледиште, нрема којом је Мартпновски и израдио своје читанке. Да данашње наше чнтапке, по начину како су састављене, не одговарају својој намени, ствар је опште усвојена. Оне су внше удешаване за граматична и стилистична веџбања, а читању, као што видесмо, ннје то сврха. Према новој сврси потребне су и нове читанке. *) Тјп ЈееШге ехрИциее, раз 1;еоп Ко1>ег1;. Ђге Еестге аЈв ОгипсИаде уоп 1)г. 01о 8уоп. Руекге иисатели вг обрадоткЂ длл от В. Мартицовскаго .