Просветни гласник
Н А У К А И
Н А С Т А В Л
503
Мартиновски, чије гдедиште потпуно одобравамо, полази с гледишта да ученици, читајући читанку, треба да почну иознавати своју народну књижевност не но одабраним одломцима, него по целим производима првих књижевеика, пошто се они проберу п обраде према дечпјем схватању не дирајући им у суштнну. Тек помоћу оваких читанака може се датн општем образовању нацпонална боја, јер му оне помажу да се проникне народнпм духом, који се најпотпуније огледа у народној књижевности. Кад би се ученици иочели још из малена упознавати на овај начин са делима, која су иризната као најбоља, припремалн бп се поступпо за доцније темељније изучавање и теорије и историје књижевности, чије се изучавање не би сводило више, као што то данас често бнва, на бубање назива и година, него би помагало ученику да усвоји идеје народношћу израђене, те да се с њом сроди и заволи је. Помажућн на овај начин нацпоналном образовању, овако би читање служило као поуздана нодлога за изучавање литерарних облика постицало би у ученика вољу да читају и развијало осећања морална и естетичка, усавршујући уза све то стил и језик ученика. Све ове користп говоре против данашњега начина који влада у настави из матерњег језика и унућују на то, да се читању, уз које би ишла објашњавања. нотчине остали огранци овога важнога иредмета. (СВРШИЖЕ СЕ).
УРЕЂЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА
Предговор 1. Недовољност сиреме у учитељској школи. Ма како било уређење учитељских школа, увек ће спрема учитељска, које оие дају, битп иепотпуна и само основа даљој спреми. Учитељска Школа учинила је доста, ако удари само добар темељ спреми учитељској. Ириправници једва да стигну, да у Учитељској Школи држе из свакога предмета само по једно предавање. 1 ) А, једно као ниједно. То је !) Скоро је десетак година како, с мадим нрекидима, иредајем овај иредмет у учитељским школама, и према досадањему уређењу њиноме, још ии једне године нисам стигао, да сви ученици држе барем ио једно иредавање из соакога наставнога цредмета. А требал.о би и ио више, особито из важнијих цредмета, и у ранним разредима. Јер, није свеједио рачун у I. разреду и иисмено рачунање у IV. р.; уиознавање са словима у I. и Граматика или нисмени састави у IV., итд.
само оглед. Учитељска Школа даје само иравац, а никада иотпуну спрему. Ми смо већ наговестили, да је рад у основној школи вештина, и да се до ње долази веџбањем. Теорија је само припрема или помоћ, као и код осталих вештина. Зато се треба веџбати. А онолико веџбања, колико су прнправници имали у веџбаоннци, посве је недовољно. То је само почетак. Почетак је и целој спреми учитељској. Свему се полаже само основа, а потпуна спрема ваља. да се развије доцније. Мн бисмо спрему приправничку, коју изпесу из Учитељске Школе, могли упоредити с пупуљком, из којега треба да се развије цвет н род. 2. Потреба усавршавања. Из горњега се видн, да онај нриправник, који хоће да буде потпуно спреман и ваљап учитељ, не сме остати само при оној спреми, коју изнесе из Учитељске Школе. Он њу мора ирошмривати. Ово ће пћи већ и самим радом по себи, ако се озбиљно буде сиремао за поједипа предавања и ако буде водпо тачна рачуна о свему раду своме у школи, онако како је у Учитељској Школи учио. Још више ће се ова, спрема проширивати у друштву, мешањем с друговима својим. Највећа је мана код почетника, ако уврте у главу, да све знају и да им дружба с равнима није потребна. Ако би баш и био случај, да они надмашују своју околину снремом, опет они не смеју да се туђе и избегавају друштво с тога, што други треба да научи што од њих. Они не смеју да буду тврдице, да никоме ништа не даду. Не морају се наметатп; али не смеју ни бежати. Још лепшу и трајнију дружбу приправници имају с књигама. Књиге су наши најбољи другови и пријатељи, само ако умемо да их бирамо. Војницн треба да бирају војничку, пољопривредници пољоиривредну а педагози педагошку књижевност. Учитељу, особнто усамљеном на селу и одвојеном од стране литературе, не треба да остане непознато пиједно иоле важније педагошко дело на нашем језику. Све што изнђе у књижевности школској и иедагошкој то увећава круг његовпх пријатеља, и ваља да га набави. А коме је год могућно, и има дара и наклоности, и жели још веће усавршавање, он треба да држи и по један сгран лист, који ће га везивати са светом и ширити му хоризонат мисаони. Који се млади учитељ ограничи на ону спрему, коју изнесе изУчитељске Школе, он ће неко време стојати на тој висини, па ће носле постунно опадати, докле га време са свим не прегази и не претекне .