Просветни гласник

504

Н А У К А И

О А С Т А В А

II Основна школа т ошнте Предајући у веџбаоници приправници су имади на уму иредавапа из иојединих предмета, па и то опет само иоједина предавања, а не сва укупно. Они су се и веџбади само у томе, како ће предавати који предмет, како ће удесити које иредавање. А откуда су ова деца у веџбаонпци : како су покупљена п ко их је примио или уписао ; шта су знала и каква су била кад су дошла у школу; откуд и ова чистота и поредак; ко то одржава и како; како се распоређују предавања из једнога иредмета по времену и како се она доводе у везу с другима, (тако, да тежа дођу ире, докле су деца одморна, а лакша после, кад се заморе); колико треба да траје које предавање те да оно ирија деци, и по чему се познаје замореност у њих; како се групишу предавања и на крају године доводе у једну целину; како се ради у неподељеним школама, где има више разреда; шта ваља радити у вишој основној школи а шта у продужној, недељној илп празничној; који су одборници школски и шта им је дужност; како се чувају ствари школске, књиге и акта; коме се одговара и како ; о испитима, о раду у школској градини (врту) и у одбору школскоме ; о дужностима према цркви, онштини и држави: — о свему томе ученици не знају ништа, или једва само да имају појма, ако су то додиривали у Методици. На кратко, основну школу као целину, као једну установу друштвену, као организам за себе и у односу и зависности с другим чиниоцима друштвеним, ученици не познају. < Са свпм овим ученици имају да. се упознају тек сад, кад изнђу из Учитељске Школе и дођу у своју школу. Од свега овога у веџбаоници су могли да виде само бледе трагове. Основна школа је дакле установа друштвена. С тога она и завиеи од друштва и појединих установа његових. С тога мора да долази у додир с многим чиниоцима, и учитељ, као преставник њен, одговара овима за свој рад и ради у договору с њима на напретку њеном или дечијем. III Задатак основне школе У основну школу долазе деца од седме до једанаесте, дванаесте или тринаесте године. Из Психологије пак - знамо, да је ово најбујиије време чулнога ириманм или нрикупљања грађе за иителектуалну зграду. Алн тако исто знамо, да је ово и нреме још бујнога телеснога развитка, те се с

тога не задржава у души све оно што се нрими, особито у нижим разредима. Кад се сетимо, да је памћење најјаче око тринаесте године, онда што год идемо ниже од ове године намћење је све слабије; и зато не треба наваљивати па њега. Баља имати на уму, да бисмо мн мало имали користи од саме основне наставе, да је после не обнављамо. Доказ су за ово села, у којима постојн основна школа од пре 80—40 година, па још нема у њнма писмена човека. А за толико година било је пуно и одличних ђака. Ово иам даје једну велику опомену. Ово нам казује, да мн треба да се умеримо у интелектуалном развијању дечијем, са давањем знапа , а да потражимо поља васпитној радњи својој на другој страни. На првом месту, с тога баш што је телесни развитак у то време најбујнији, ми и имамо највише њега да иотпомажемо. Тело је и души основа. Здравље је основа и телесном и душевном развитку. С тога и имамо сву пажњу да поклонимо здрављу дечијем. Где није здравља и погодаба за њега, ту школу ваља затворити. Оиа је впше пакао, него васпиталнште. А који учитељ више товари децу умпо, по што њихов слабачки ум може да поднесе, ои је више мучитељ него учитељ. Л.ако је знати шта је најглавније у основноме васпнтању, а још је лакше рећи. Алн да видимо, шта ваља чинити. Безброј је прнлика или срестава када и којима учитељ може да утиче на здравље ученичко н телесни развитак њихов. 1. На првом месту он има да се постара, да деца увек имају довољно чиста ваздуха. Ваздух је прва потреба органска, без које не можемо ни тренутка. Чист ваздух је здравље. А где је нечист ваздух, ту су заразе и разне болештине. А како ће ово да се постигне, да увек имамо чиста ваздуха, то нам казује Хигијена, коју учитељ мора да зна пре но Методику. Зато о томе нећемо ни да говоримо више. 2. После нечиста ваздуха деца највише страД а ЈУ од хладноЂе. Толике болести и органа дисања и органа варења, од којих деца највише пате и пронадају, долазе највише од назеба. Учитељ очински мора настојавати, да његова деца, његови ученици не озебу, ни у школн ни ван школе. Он може саветом и ноуком утицати, да се деца и код куће чувају од назеба, нарочито на селу. Деци најпре назебу ноге, трбух и леђа. Зато ово највише и имају да чувају. По себи се разуме, да се ово чини оделом и загревањем онога ваздух;\ у којему смо,