Просветни гласник

Н А У К А И

Ако учитељ уреди, да се деца и узајамно поучавају, да једно другоме помаже да настава траје преко целога дана с потребним променама п већим одморцима: онда ће ово још више доприносити успеху у оваким школама. У подељеним разредима је сасвим другојаче. Ту су учитељи доиста рахатнији али је све остављено њима, да у краткоме времену ураде много. Овде деца имају много ман>е прилигсе за самосталан рад умни, а ручни још мање. Понајвећи део времена проведу у сдушању, примаљу и намћењу, дакде у чисто умноме раду. Зато ће се ту пре н опазити трагови од преоптерећености. И ако се не уведу ручни радови, ако се не буде давало вишс писмених радова, и ако се не уведу дужи одмори са слободним играма и радовима у градини школској, онда ће ови трагови бити све осетнији. Из овога се може видети, шта ваља да имају на уму наставници на селу, у неподељеним разредима, а шта они у варошима, у иодељенима. Друге, ситније разлике између варошких и сеоских, подељених и неподељених шкода, показаће се и саме, и наставнпци ће дако умети да се нађу у њима и да се користе њима, ако иду у прилог васпитнога посла, иди да их отклоне, ако га омећу. (Наставиће се) • ••• ♦0 ПОЛИТИЧКОМ 0БРА30ВАЊУ од Адолфа Екснера бивш. професора рикског права на бечком универоитету ПРЕВЕО Др. Максим Арер. Неколико уводних речи од преводиоца Расправа, коју у српском преводу износим иред читаоце овога просветнога листа, јесте беседа, коју је држао чувени пандектиста Адолф Екснер (А(1оН' Ехпег) придиком своје свечане инаугурације за ректора бечког универзитета 22. Октобра 1891. г. саморадња н самосталност. Особито се више баве ручиим радовима, а то је прави одмор за иримање и памћење, те у таким школама нивад не може бити преоптерећености. Место претоваривања дух овде нађе забаве и у њега се развија конструвтивна, творачка страна. Ако се још наставници користе такозваном методом Вел-Данкастеровом, методом узајамнога поучавања, да старији ђаци помажу мдађима, ако се, дакле, ученици млађнх разреда не пуштају вући пре подне у 10, него и пре и носле подне чекају старије своје другове, те да не иду самн по ноћи пустим шумана, и ако се најносле употребе и најкраснији часови јутарњи на селу (у пролеће и у лето од 5 и 6 сахати, када сва деца дођу у школу), а не чека се »осам сати«: онда је успех очевидан.

Н А С Т А В А Ректор бечког универзитета хтео је својом беседом, односно овом расправом, да одговори једном захтеву, чију садржину дух времена ставља у задатак нашим Вел. Шкодама. Према томе, предмет ове расправе не чине, као што сам ректор изрично прпмећује, резудтати каквих специјалних истражпвања већ издагања општије садржине и интереса, у којима се износи „један део његове научне исновестп, а. тиме његове личности," У научним п просветним вруговима Аус(рије и Немачке ова је расправа наишла на најживље интеросовање за њену садржину, она је у кратком времену од једва годпне дана доживела три издања, што је редак успех у научној литератури, а што јасно сводочи о вредности те расираве. Код таквог успеха ове Екснерове расправе, чија је садржина и тамо вредна размишљања, где поспгурно изазива опозицају од стране образоваваног читаоца, мислио сам и надам се, да њен нревод не може бити бескорисан српском читаоцу н да неће проћи неонажен.

Ректор је рекао да раснрава садржи „један део његове научие исгговести, а тиме његове дичности." И он наставља овако: „Према томе ја се усуђујем да вам изнесем низ посматрања, и која су у низу година до убеђења сазреда. Знам, да се понешто од тога противи општем мњењу нашега стодећа, али сумња је отац сваког сазнања, а нарочито тамо, где задире у оно, што се обично узима као нешто, што се по себи разуме. Доказ и противдоказ остају, разуме се, у извесним при дикама увек искључени; али сва врата треба да остану отворена критици Јер тек она доводи застаде мисди опет у ток; трвење мисди производи светлац, који својим зрацима растерује мрак. С тога пека је допуштена нада да ће ове овде изложене мисди, пошто једном уђу у дискусију, наћи пријатеља тек у вагри отпора, на који ће наићи. Први пострек и подазна тачка за наша посматрања чини често понављапа опомена и захтев, да би нашпм Великим Школама требадо више помињати на живљу негу патриотког духа у академске младежи. Заиста, захтев један, који надаже сваком академском учитељу, који је свестан своје дужности, да о томе озбиљно размишља, како с гледишта онога, који захтева, тако и онога што се захтева. Захтев произдази, ма ко га иЗговорно, у име наше отаџбине. т. ј. државе, чији смо створ и орган, којој као корпорација имамо да захвалимо опстанак и напредовање, и у чију је корист сваки дужан да удожи сву своју снагу у обиму циљева