Просветни гласник

514

свечани покушај, да се турској царевини озго пришије парламентаран устав по енгдеском моделу ? Кад се тако што и сдично дешава на младом дрвећу, онда се намеће непрпјатно питање:

како ли стоји са распрострањеношћу политичке образованости у нашем столећу ? Наше високо образовано столе11е, је ли и особито политички образовано столеће? (Наставиће се)

ОЦЕНЕ И ПРНКЛЗН

Нов начин за доказивање Пигагорина правила и апарат за тај доказ. Наиисао и саставио Сима Мапдић, проФ. на тргов. школи и гимназији у Мостару. Сваки, којп прочита овај исписани наслов, и који се у опште занима математиком, помислиће у први мах, да се овде ради о каквом поступку сличном онима, који већ постоје за доказивање Питагорина правила. Али, кад прочита овај кратки прпказ, увериће се, да је творац овог новог поступка имао поглавито у виду јота неразвијену моћ схватања у деце, којој се о овом правилу мора говорити, па је нашао пута, како ће се ово важно иравило представити њима на што очигледнији начин. Сваки учитељ математике зна, да је Питагорина теорема једна од најважнијих, тако рећи камен темељац, на. који се геометрија ослања, па ће и признати, да има доста муке, док га деца потпуно схвате — ако га у опште могу разумети. Настава је у носледње време коракнула напред — о том нема сумње —; данас владају у школи напреднији методи; наставници се журе да деци на што очигледнији начин преставе оно, што она треба да науче. У педагошким расправама за елементарну математику наилазимо на многе методе: аналитички п синтетички, генетички и еуклидски, хеуростички и догматичкв метод. Многи учитељи избацују овај или онај метод, међутим кад се они изближе нроуче, може се рећи, да свакп од њих има својих добрих и рђавих страна; затоје и најбоље, да се опи комбинују. У новијим уџбеницима и расправама препоручује се комбинација: „хеуристично-аналитично-генетични метод". И ако се данас ирепоручује, да облик наставе буде хеуристичан, извођење стварне садржине аналитично а зидање сисгема генетичко, то ипак није искључена потреба, да наставник употреби и који други метод, нарочито онда, ако иредаје одраслијој деци или ако му остаје кратко време да сврши одређен материјал. Свакако се мора а и треба захтевати, да се наставници у нижим разредима, — у којима су ученици још навикли на метод из основне школе,

држе истакнугог метода. Многи угледни педагози и методичари нрепоручују хеуристични метод. Овде ћемо, да би оправдали горње наводе, исписати неколико мисли, које потичу од признатих аутора. Тако Хербарт у „РаДадо^зсће ЗсћгШеп" од 1890 и 1891. године између осталог вели и ово: „У настави су велико зло докази, код којих се мора обилазити, служећи се појмовима, који не стоје у тесној вези са оним, чим се бавимо. Поступак треба да је такав, да се све оснива на простим, елементарним појмовима. Неко тврђење доказујемо растављањем појмова, ако нас дани појмови доводе до оних појмова , који по својој унутрашњости траже, да оно тврђење мора да постоји. А да она мора постојати, не стоји нпкако до ироизвољно аовучених линија. Оно, до чега нас појмови силом доводе, може бити само нешто, што је сливено са суштином правила, нешто што је прирасло за његову природу, без њега ни оно неби постојало, због тога анализа није дело што доводи до произвољностн. Баш те ироизвољности и јесу узрок, да је изучавапе математике тешко; оне и кваре радост нри изучавању те науке. Дистервег : никако се не може порећп, да се настава у младости мора оснивати на начелу очигледности. Многи су држали да очигледност треба задржати само за ирву наставу или на иочетне науке о бројевима и о иростору. Али то су једнострани погледи. Само посматрањем и никако друкчије, долази се до јасног схватања нредмета и душевног стања. , Почињи само онде, где се нешто догађа! Док не видиш каквог догађаја, ћути и не говори, јер можеш почети да бунцаш." (НасокЛ.) Из тог пзлази, да је учитељу иреки задатак да све своје појмове мора да сведе на посматрање. У колико је при том вештији, у толико му је боља настава. Али још нисмо тако далеко, Да би се могли зауставити. Хиљадама наставника раде и данас још голим појмовима по мртвом анстрактном методу старе школе. Науке се не предају, него треба оног, који | хоће до њих да дође, довести дотле, да их он сам