Просветни гласник

0 Ц Е Н Б И

П Р И К А 3 И

515

нађе, да то буде његоиа творевина. Такав је метод најбољи, најтежи и најређи. За то што је тежак, зато је и редак. Па н од наставника и највиших школа требало би безусловно тражити, да се и они служе елементарном методом, јер бн то било једнострано мишљење, кад би се држало да је он потребан само за елементе науке. Где год каква наука иостаје, то треба и он да аостоји. Могли бисмо још много и много примера навести, који говоре у прилог истакнутом методу, али то би нас далеко одвело од приказа овог новог доказа. Доказ за Питагорино правило, што га изводи г. Мапдић својим апаратом, оснива се на генетич ном методу. Цео рад састоји се само из једног обртања и једног поклапања. Овде дакле отпада повлачење линија — које, разуме се — постају ипак, али природним путем у том обртању и помицању, тако да их ученик сам видн и после их може без помоћи повлачити. Обртање н покретање је тако природно, да ће их ученици лако запамтитп. У том обртању и помицању нриближују се она три квадрата једни другим, па их ученици могу лако упоређивати, а то је сасвим природно, јер већ и у обичном животу навикла се и деца, да ствари примичуједне другима, да би их могли упоредити. Г. Мандић је опробао свој нови јшоступак са апаратом и постигао је ванредан успех. Жао нам је, што простор овог листа не допушта, да тај апарат овде прикажемо, али то ћемо учинити — ако буде могуће — у органу проФесорског друштва. Г. Мандић је узео патенат на свој проналазак и апарат је дат у израду Крајдну у Прагу, где ће се моћи набавити. Писац ових редака имао је прилике, да види тај апарат па га може топло препоручити. Цена ће му бити умерена и мисли, да би га свака средња школа требала да има.

Основи мателатичке геогра®ије од др. Мих. Гајстбека, превео Коста Ф. Ковачевић, прОФ. Београд, штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије. 1897. 8° — 62. Цена 1,20 дин. Основна знања о земљи као просторпом телу, о њезином облику и величини, о положају и кретањима ; затим о начину одређивања положаја појединих објеката на њезиној површини (одређивање геограФских коордоната,) не могу се извести дескриптнвним начином, већ помоћу чисто математичких (највише геометријских) принцина. Отуда иросвктви глАснвк 1897 г.

у целокупноЈ геограФИЈИ постојн нарочптн одељак под именом математичке географије. Пошто је она важан део целокуне геограФије, то је она морала у геограФској настави стећи озбиљну пажњу. Одавно постоји у нашем наставном програму за геограФију у V. разреду математичка геограФија, али је она врло ретко, а негде није никако нредавана. Често пута није се знао ни обим ове геограФске дисциплине. У програму стоји: „опширније но у II. разреду." Али ношто се у II. разреду тек нешто учи, то се овде, тако рећи, то нешто проширило ни у шта. Најчешће су се употребљавали диктати са баснословнпм бројевима, којима изобилују популарна астрономска дела. То је ишло све дотле, докле г. Ковачевић није дошао на једну, по нашу географску наставу, врло корисну мисао, да преведе ово дело за наше школе, што је и учинио', те је дело први пут изашло 1893. За избор дела може се захвалити г. Ковачевићу. Ретко је дело које у овако малом обиму садржи све основе математичке геограФије. Обим овај толики је да се лако може свршити за 4—5 месеци са два часа недељно и да се наставник потпуно одужи целокупном захтеву ове дисциплине у средњешколској настави. Изгледа да је појава овога дела у нашој литератури имала успеха у пашој настави, јер је, поред тога што се и сада ова геограФнја на доста места предаје по старом начину — диктовања и што многи „не стигну* да је предају, ипак дело дочекало ново издање. Истина на делу не пише да је друго издање, али се познаје по Формату и по години кад је штампано. Главно што ме овде занима то је што у овоме новом издању не видим никаквих измена. Не само обичај, већ и иотреба захтева да се једно дело, а највише уџбеник, пре поновног прештампавања (Грегледа и ионрави како би се умањили недостаци ако их дело имало. То се нарочито тиче уџбеника, јер се временом развијају савршенији захтеви. Ово је нрегледање и поправљање било само онда ненотребно кад би он потпуно одговарао свпма захтевима једног уџбеника у погледу методичком и погледу научних истина које се у њему излажу. За ово дело, нарочито као прво своје врсте, може се роћи да је преводиоца одмах срећа добро нослужила те је дело изашло без јаких грешака које би му отежавале даљу његову употребу у геограФској настави. Ну, и ако нема таквих грешака које би га могле потиснути са свога положаја, ипак, имаће таквих преко којпх није требало тако равнодушно прелазиги прн поновном штамнању. Поред свегатога дело је остало потпуно непромењено, само му је на сграни 14. 67