Просветни гласник

524

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛЛСТОВА

Синтетични иреееци кугле. Један додатак за објопгњење новог пруског наставног плана. А. Тер .. . св. 41. Општа елементарна метода за одређивање највеће и најмање вредности. А. Шефер ... св. 46. 8. Физика и Хемија Први час из физике у VII. разр... Л. Саксе... свеска 21. Питање у гимназиској -настави из физике. А. Рихтер ... св, 20, Увод у науку о галванизму . . Г. А. Шикхелм... свеска 26. 0 методици хемијске наставе, Ф. Вилбранд .. св. 28. Ток наставе у хемији представљено са више редова спојених лекцијб. Р. Арент... св. 6, 7, 8. 0 значају, уређењу и руковању са практичним веџбањем у лабораторији. Ф. Данеман ... св. 35. 9 Природоиис. 0 наставном илану из ирпродопнса. М. Фишер. свеска 11. Медвед. Један час из прнродоииса у I. разреду са понављањем идућег часа . .* М. Фишер ... св. 7. Пчела . . Ф. Вернебург . .. св. 1. Зимске птице. Природоиисна препарација за II. разред виших средњих школа . . Ф. Клинкхарт .. св 21. Еакав однос постоји између спољњег облика неке биљке и начина њеног оплођавања? Израђено за III. р. гимназијски . . Пфул ... св. 17. Башшт ригригеит Две природописне лекције у I. разреду ... Ф. Шикхелм .. . свеска 10. Кромпир (8о1апит 1ићегозит). Р. Шредер . . св 2. Знатн и умети у природопису. Један прилог новом наставном плану за гимназије. Б. Љшдерберг . . . св. 36. Школски излет са Ш. разредом (мај) . . Б. Ландерберг ... св. 36.

Увод у наставу из минералогије у П. разреду Хесенске реалке ., Хр. Фогел ... св. 38. 10. Цртање. Зашто треба у нашим гимназијама ночети цртање већ у I. разроду ? А. Леман. . св. 28. Прва настава у цртању тела, уједио приложак одсеку: Веџбање вида. . . А. Леман . . . свеска 20. Бршљан. Лекццја из наставе цртања у П. разреду. А. Леман ... св. 9. 11. Гимнастика. Опгата н »осебна настава из цртања . . Ј. Фолерт... свеска 22. Избор гимнастичког веџбања на справама. Ј. Фолерт ... св. 30. Нешто о слободном и уредном веџбању гимнастичком у средњпм школама. Ј. Кене ... св. 25. На развићу васпитне наставе у овом правцу ради и часопис Јаћгћисћ <1ез Уегетеа Шг шзвепзсћаЛИсће Рас1адо§1к (основао га је: Т. 2Шех' пре 28 год.; сада уређује лист Тћ. Уод!;. ОгеасЈеп; годишње излази једна свеска са додатком кошта 6 мар.) Ну горњи се часопис (Еећгргоћеп иш! Бећг§ап§е) разликује од свију часописа тиме, што су у њему готово сви чланци нацрти лекција, или само лекције, које може наставник одмах да употреби у настави; сваки рад ослања се на педагогију и дидактику. Ни једна гимназија, која почиње да води рачуна о систематском васпитању наставом, не треба да буде без овог часопиеа. — Лист су основали педагози и директори гимназија 0. Фрик и Г. Рихтер; сада уређују лист В. Фриз и Р. Мевче. Лист издаје књижара сирочади у Хали (на Сали); годпшње излазе четир књиге; свака књига кошта 2 марке. Врање. С. М.

К0ВЧЕЖНТ1

АНАЛИСАЊЕ БИЉАКА ПО ПАНЧИЋЕВОЈ ФЛОРИ

Многи су истицали као особити успех из ботаиике, кад је неки наставник „ учио " ђаке П. р. гимназије у аналисању биљак& по Панчићевој Флори околине Београда. Но ма да није ово чпњепо свагда од најмеродавније стране, опет се бојим, да овако погрешно мишљење о једном сиецијалном питању ботанике, у гимназпјп не остане као добро, тачно у опште признато. Зато ћу о томе казати овде неколико речи. Еад би се ђаци још у П. р. г. могли темељно упутити у аналисању биљака ио Ианчићевој Флори околине Београда, да могу да нађу но њој сваку биљку, на коју наиђу (а буде је описана у Флори),

онда би било велике корнсти од тога: и ао сам иредмет ботанику, јер би ђаци добили више маха у саморадњп. радо би одлазили у нрироду, да сами ту аналишу биљке, на које наиђу, а у исто време чешће би имали ирплике, да виде биљке у сам,ој ирироди и ту да осмотре сем њине форме још и земљиште где и како живе; дакле и њин живот. Излажепем у ирироду ученици би користили своме здрављу а и што би тиме поуздано већ мало више упознали п своју отаџбину и свој народ. С пуним разлогом вели учитељу чувени немачки педагог Бг. Саг1 Кећг : „ Изводи твојеученике ван школе у слободну ирироду, да посматрају воденог коњица како иоред потока лети, да у шуми ослушкују гласове птица, да на пријатној сеоској