Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

525

пољани гдедају бдагосдов косидбе —итисивигие учинио и боље аостуиио, него ако само у загушљквој шкодској учиониди загдупљујеш детињи ум апстрактним појмовима и шупљим деФинидијама иди ако децн у место живих ствари показујеш сдике или их кљукаш неукусном дектиром". И сам и као ђак, а и као наставник за ово 4 године уверио сам се, да аналисање ма које биљке (која се донесе на час аредавања) иде тешко и ђицима VII. р. г., а камо ли II. р. једно, што може немати тражене биљке у Панчићевој Фдори .окодине Београда, друго, што при анадисању у једно време не можемо увек имати све биљне органе кад имамо цвет у многим сдучајима не знамо, какав је пдод, него тада нагађамо, па ако будемо погрешили, враћамо се натраг — и тако врдо често оде врдо много времена само око једне врсте. Многе биљке из Фам.: (Јгаттеае, Сурегасеае, ХЈпЉеШЈегае, СотрозИае, ОгсћМеае, РарШопасеае и др.", и кад имамо све органе од вих, тешко је анадисати, јер им је цвеће сувише ситно иди неправидно, много треба веџбања у аналисању и готово искључиво специјадног бављења само тим, па да се могадну аналисати све биљне врсте из тих и још неких биљних Фамилија — па и тада се често љутито оставља књига због недобијеног резултата. Из овога бп, по мом мишљењу изашло ово: а) Аналисање биљака по Панчићевој Флори околине Београда треба оставити само за VII. р, г., као што се н. пр. аналисање животиња но Докићевој књизи: „Аналистички и систематички преглед животиња у Краљевини Србији", и не може никако вршити у I. р. г. него само у VI. р. Па п ту не сматрати аналисање по Флори или опредељивање биљних имена као главни и крајњп цпљ ботаничке наставе, него довољним излагањем и објашњењем Лднеова сексуалног система само утрти иут за опредељавање неколико биљака, да би они ученицп, који или из склоности ики са свога позива имају да продужују рад на ботаничком пољу, били у стању; како се и како ваља наћи у једној локалној Флори. — Нарочито су за прве покушаје, да сам човек онредели име нађеној биљцп ио новијим Флорама, погодни већи родовп : Каиипси1и8, ТпМшт, СћгузаМћетит, Р1ап1;адо, РЈго1а, Е^шке1ит итд. ([ј-г С. ВаопЉ). Да би колико толико било већег и стварнијег успеха у аналисању биљака по Панчићевој Флори и у УП. р. г., а и ради темељиијег успеха ђака у у целокупној ботаници, ја се усуђујем изнети овде овај предлог: Да се за ботанику у УП. р. од мес. Фебруара (када биљни живот почиње на ново да се буди) да

још један час, дакле да се од фебруара иредаје с три часа недељно; а до фебруара нек остане с два. Чак, ако се не могадие повећавати број часова, ја бих био и мишљења, да се до Фебруара предаје и с једним (како нема много ђака у Л Т П, р. и у овом би случају могли сви говорити свакога двомесечја), само од фебруара да буду три часа недељно. б) У П. р. никако не вршити поменуто аналплисање, кад има и онако доста и занимљивијих и кориснијих ствари у ботаници, а које и ђаци II. р. г. могу разумети и темсљно изучити. Горње се могло вршити пређе „докле готово свуда по средњим школама искључиво владаше у ботаничкој настави дух Линеова и Либепова времена, и где се само тражило и вршидо описивање и класиФИцирање, као да ученици треба да постану гласовити проФесори биљне систематике (Б-г 0. бсћтеП)." А сада (као што ћу и у даљем издагању нагласити), где се тражи објашњење и разумеваље биљних облика и природе, — не. И хвалисање аналисање биљака по Панчићевој Флори у II. р. г. јесте само одобравање парадирања са спољашношћу и с површним знањем, од кога баш нарочито треба да очувамо наше ђаке, јер оно није не само иоуздано и стално, него нити ђаку развија разум, нити му јача вољу за радом и увеДањем знања. в) Ја у II. р. г. — да бих између ђака изазвао ону лепу и по успех корисну утакмицу и у шкоди и ван шкоде пре часа — тражим, да ми сваки зна казати у коју Линеову класу сиадају све оне биљке које се донесу па час предавања, и које обично сами ђаци доносе (јер доносиоце увек нечим оддикујем: било похвалном речи, било лепом белешком прп говору, било што кажем, да ће они иоуздано имати бољег успеха у ботаници, итд.) Довољго је — поред остадог — за учење ђака П. р. г. да се веџбају у тачнијем ироматрању биљака и оштријем уочавању делова на њима. М. М. Томић

Румунска Скупштина донела је овај 3 А К 0 Н 0 ЗИДАЊу основних ШКОЛА и ОСНИВАЊУ ШКОЛСКИХ ФОНДОВА (СВРШЕТАК) ГЛАВА III. Руковање фондовима и наилаКивање ирихода. Чдан 16. Свн фондови школ. благајна, ма какве природе били, полагаће се у депозитну благајну.