Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

547

мер; али по самој врсти мојпх замерака може Савет лако увидети да књига, коју подиоси г. Калик, ипак може бити не само добра него и врло добра, а ја бих сматрао да бисмо могли бити задовољни са стањем нате књижевности, кад бисмо већинп нових књпга могли само оваке ствари замерати. Прерађивање је и у детаљпма било иажљиво. То сам се уверио и поређењем српскога текста. с оригиналом. Једну ћу омашку ипак забележити. Познатоје да је талијанско становништво у разним крајевима врло различитога порекла, и да се оно по нојединим областима веома разликује. много више него међу собом неки словенски народп. За то је де Амичпс и написао о талијанским војницима: „Видите, готово се могу разликовати полипу: пролазе Сицилнјанци, Сардињци, Напуљци, Ломбарди." Господин Калик као да није много размишљао може ли се то исто рећи и о Србима, кад је написао не само оиолико колико деАмичис о Та.лијанцима него још да се могу разликовати по стасу, па још без де Амичисова „готово!" Он пише: „Можете их (војнике) познатп по стасу, по лицу: има Пироћана, Шумадинаца, Мачвана." До сад су се међу тим Срби из различптих крајева но Србпји познавали само ио опанцима, кајишима, чарапама, шарама на њима итд., па ће, ако Бог да, и од сад тако бити. Језик је поред местимичких ногрешака и омашака чист и богат. У књизи има и слика и не знам шта би о њима казала деца или учитељи им; али бих ја волео да их нема, кад нису могле бити како вал>а. Ове су узето из талијанскога издања и све сликају други, талијански, живот а не онај српски, који се у књизи налази. У књизи пише да „мали Нишлија" има на глави Фес, а на слици је шешир, мапе на школском зиду приказују само Италију, одело војннчко, грађанско, типове, сав утисак — талијански је. Ово неколико наномена сматрам да нисам смео прећутати, а Савет ме, надам се, неће рђаво разумети. Де Амичисово је „Срце" така књига, да је она могла пасти у руке и неком невештом прерађивачу, па да јој ипак остане толико добра, да она и иосле може заслужити препоруку Просветнога Савета. Г. Калик је, како сам већ казао, у својој преради цоказао у главном толико разумевања и добре воље, да ја сматрам да ову књигу треба потпомоћи да допре у што шире ученичке кругове, и то не само основних школа него и четири нижа разреда. гимнасија. Захвалан Савету на поверењу, 20. маја 1897. год. у Београду Љубомнр Јопанопи). професор Према овом реФерату Савет је одлучио: да се „Срце" може употребити за поклањање ученицима оспов. школа и нижнх разреда средњпх шкода о годишњем испиту. Г. Јовановићу, у име хонорара за реФерисање одређено је четрдесет (40) дин. С овим је завршеп овај састанак.

САСТАНАК 695-ти 17. сеитембра 1897. год. у Београду. Били су; иредседник Мих. Валтровић ; редовни чланови : Ст. Ловчевић, Ст. 'Г. ЈакшиЦ Дим. ДовијаниК, Љуб. МиљковиЦ Момчило Иванић и Лука Лазаревић. Пословођ, члан Ранко Иетровић. I Прочитанје и примљен заппсник 694. састанка. II Прочитано ја писмо г. Министра просвете_и црквених послова од 15. опога месеца ПБр. 13597, којпма се ппта Савет за мишљење о квадиФикацији г. Јеромонаха Дамаскина, свршеног ђака Духовне Академије. који је молио за место предавача богословља у средњим школама. Пошто молитељ није поднео сведочанство о исннту зрелостн то је Савет одлучио : да г. Јеромонах Дамаскин нема квалиФикације за предавача односно проФесора, већ нма квалиФикације за учитеља богословскнх нредмета у средњим школама. III Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 14. овога месеца, ПБр. 10.522,' којпм се пита Савет за мишљење о квалиФИкацији г. Јована X. Васиљевића, свршеног ђака Велике Школе псторијско филолошког одсека, који је молио за место предавача у средњим школама. По прегледу докумената молиочевих Савет је нашао : да је г. Јован X. Васиљевић уредно свршио историјско филолошки одсек наше Велике Школе, и да, према томе, има прописне квалиФИкације за предавача у средњим школама из наука историјских и филолошких. IV Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквенпх послова од 9. овога месеца, ПБр. 13140, којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Младена Милојковића, свршеног ђака прпродноматематичког одсека Велике Школе. Главни Просветни Савет, у вези с одлуком својомна састанку 691. о министарском акту ПБр. 2020, од ове године, — нашао је : да г. Младен Милојковић има прописне квалиФикације за предавача у нашим средњим школама из природних наука. V Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 31. маја ове године, П.Бр. 6028, којим је спроведено Савету на оцену објашњење г. г. Бор. Б. Тодоровића и Влад. Зделара, проФесора, о исправцима у њиховом преводу Јох71 *