Просветни гласник

550

НАУКА И НАСТАВА

па похођење продужних школа и више времена употреби, минисар је вдастан да о томе потребне наредбе изда." Доцније је министар одредио за рад у продужној школи четвртак и пре и по подне. Предавања у њој држали су учитељи ниже осн. шкоде. По томе, они пре подне нису радили у својој школи а после подне нису имали одмора. Да додамо још да за овај рад они нису имали пикакве награде, него су га радили као „под кулук". Па нешто за то, а нешто због тога, гато су и саме газде и родитељи нерадо слали своје младе раднике у школу, те су је ови неуредно походили, рад се у овим школама показао одвећ неродан. Што су више основпе школе за веће просветне центре, то су продужве школе и требале да буду за мање варошпце и села. А из онога, што смо виделп, колико је нестално, непостојано, оно знање што се изнесе из ниже основне школе, лако је увидети, колико би, за утврђивање и проширивање онога знањаштосе изнесе из ње а у опште за ширење писмености и корисних знања у народ, били потребни оваки виши основни и продужни курсевп па ма како се они звали. Они би и даље имали да се продуже у јавна аредавапа. Овим би се, у оних који сврше основау школу, трајно одржавао интерес нрема књпзи, науци и напретку, и наш живот друштвени, и домаћи и народни, кретао би се у напредак много брже. 1 ) „Ако би још ове школе стојале у вези с добрим књижницама, одакле би могли узимати одабране ц поучне књиге на читање, а из градина школских носити семе и калемгранчице од разних воћака, цвећа, поврћа итд. кући својој, опда би добит од њпх била већа. У опште, ваљало би порадити у нижој основној школи тако, да школа и књига постану магнет, који ће трајно привлачати себи децу, и одна, када изиђу из основне школе. VIII Завон о основним школама Данашњи закон о основпим школама изишао је 31. Декембра 1882. године. Оп је подељен у 5 одељака и 80 чланова. Ј ) И 1870. и 71. године беше се с највишега просветнога места развила најживља радња на отварању ових недељних, иразничких или нродужних шкода. Тадањи министар просвете \ Дим. МатиА, одушевљени радник на ширењу нросвете у масу народну, чињаше све само да ових школа буде што више. Али се све ово разби о дед нашега немара и неумешности. И све ово кроз кратко време пронаде. Данас се остало само на редовној основној школи, па и ту иоловина деде иле у школу силом! Ово је доста карактеристичан знак и за наше данашње школе и за народ наш, и он мора задавати озбиљне бриге свима нашим управнидима просветним и мислиодима на бољитку и напретку народноме.

Први одељак говори о „задатку и саставу основних школа." Задатак основним школама он одређује овако : „Основној школи главни је задатак, да наставом и васпитањем шири по народу основе знања, вере и наравствености и да спрема ученике за грађански живот и за учење у средњим школама." (Чл. 1.) Други члан одређује шта ће се учити у основној школи. Даља се говори о нижим и вишим, продужним, подељеним и неподељеним основним школама. Члан 5 прописује; „У основној школи моћи ће се унотребљавати само оне књиге, које су прописашш путем од министра просвете одобрене. Члан 8. одређује, да школска година траје од 16 Августа до краја Јуна, и дели је на два течаја: први до краја Јануара, а други одатле до краја Јуна. Јул и прва половина Августа одређена је за велики распуст или „главни школскн одмор," а преко године не иде се у школу, „поред недељних и празничнпх дана и четвртка после подне," још ио Божићу од 23. декембра до 1. Јануара, о Ускрсу од Великог Четвртка до Светлог Петка (а у Светли Петак свагда ће се предавања настављатп), о Светој Тројпцп три дана и о берби јесењега рода седам дана, кад то одредп школски одбор." Члан 9. одобрава и ириватне школе, ако им Је уређење исто као и у редовној основиој школи или приближно овоме и министар их одобри. Други одељак говори о ,.школској општини и њеним дужности." (Чл. 12—33). Ту се у главноме одређује ово: Школску оиштину чпни варош, варошнца, село или села и засеоци, који издржавају једну или више школа. Нова школска општина постаје, кад се где подигне нова школа, а то може бити кад има најмање 30 ђака. У одбор улази иредседник месне општине (и он је председник и у одбору), управитељ или учитељ дотичнога места и по један грађанин из сваког села, а но варошима два грађанина. Учитељ је и деловођ. Чланове овога одбора бира на две године одбор политичке општине у којој је школа, свагда по свршетку школске године." Одлуке извршује председник сам илп преко кметова. За неизвршење он казни кметове, а њега полиција. Седнице се држе најмање месечно један пут, а по потреби и чешће, на захтев учигеља или двојице чланова. За недржање седница казне се.