Просветни гласник

549

НАУКА И НАСТАВА

УРЕЂЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА (свршетае) VI. Ниже и више основие школе Ми смо већ спомепулп, да је одвећ мало трајашно оно знање што га да нижа основна шкода за четири године. Узрок није толико у каквоћи саме насгаве него просто у особинама духа дечијега у то доба. То се опазило одавно у образованијих народа и зато се тамо зажелело, да се време учења у основној школи повећа и да траје барем до тринаесте године. У Немачкој и другим иеким земљама учење у основној школи траје осам година, од седме па до петнаесте. Нрве четири годипе чине нижу, а друге четирп вишу основну школу. У нас је закон о основним школама од 1882. године увео впшу основну школу, али само од две године. То је V. и VI. разред основне школе. За тим закон не одређује нпшта засебно. Он само каже (чл. 34) „Свако дете које живи у Србпји дужно је походити школу кроз шест годипа по одредбама овога закона. Од ове опште дужности школовања у основној школи ослобођепа су деца, која из ниже основне школе отиду у средњу или друге стручне школе, и тамо пробаве најмање две године," II члан 3 каже: „Ниже и више основне школе отвараће се претиисом министра просвете. чим се где аотребни за њих услови исауне ." 0 овим „потребним условима" нигде се више не говори. У свима, дакле, већим варошима, у којима сврши IV. разред већи број ученика, који не иду у гимназију, отвара се и виша основна школа, ако има више од 25 ђака. Уређење је њеио свуда једнолико као и у ниже основне школе, а можда би боље било, да се при отварању њпном више води рачуна о месним. ириликама, јер је извесно, да ова деца, која у вишу основну школу дођу, неће ићи на даље науке, него ће остати да живе и занимају се у главпоме оним пословима, којима се занимају њихови родитељи; дакле, у селу земљорадничким а по варошима занатским и трговачким џословима. За то ће им ова школа, бити и милија и кориснија, ако буде више

водила рачуна о овоме и давала им већу сирему за живот. 1 ) Ми држимо, да ће се при првом преуређењу основних школа водити рачуна о овоме, и да ће се впша основна школа по селима више приблпжити малим ратарницама а по варошпма занатским школама. VII. Продужна школа Где се по закону, због недовољног броја ученика, не може отворитп виша основна школа, ту се, за невољу, отвара недељна или продужна школа. Закон одређује отварање, занатак, време учења и уређење њено. „Поред сваке ниже основне школе, где се не би могла усгановити и виша основна школа, мора бити иродужна школа, коју ће по прописима овога закона бити дужни походити сви они, који би нижу основау школу свршили, а не би у осноној впшој или каквој другој школи учење нродужили. „Продужној школи је задатак, да знање стечено у ннжој основиој школи утврди и по могућству прошири. Наставни план, програме и потребну књижевност за продужне школе нрописаће министар просвеге и црквених послова. „Продужна школа трајаће у оним местима где је нижа основна школа (са сва четира разреда) две године. Време предавања у продужној основној школи одређује се засебним чланом (7.) овога закона. (Чл. 4.) А члан 7. вели: „Ученици који су по овоме закону дужни походити продужну школу, походиће кроз одређено у чл. 4. време барем по један дан нли по два ире пли после иодне у недељи. „Министар просвете и црквених послова овлашћен је да одреди, који ће се поименце недељни дан употребити; и ако би било могућности, да се ') У нас је данас виша осно»аа школа на ирилично лошем гласу. Овоме је нешто узрок и то, што се иајбољи ђаци одаберу и оду у гимназију, а остану готово понајлошији. Овоме доириноси још и то, што су учоници ових разреда, према добу своме, у положају, да много више греше. А највећи узрок овоме биће извесно у самоме уређењу њиховоме. Одраслп младићи, који су већ кадри да раде мпоге ручие радове и лакше пољске иослове, не уче иишта што пм непосредно треба за живот. И ово жзвесно морају осећати и они и родитељи њихоји.